David Lapužad: Delez – tri sinteze vremena

David Lapužad francuski je filozof koji je široj javnosti postao poznat po tome što je sredio i priredio filozofsku zaostavštinu Žila Deleza, pre svega u trima knjigama: Pusto ostrvo i drugi tekstovi (iz 2002), Dva režima ludaka (iz 2003) i Pisma i drugi tekstovi (iz 2015. godine). Godine 2014. objavljuje knjigu Delez: aberantna kretanja koja je, istog trenutka, prevedena na sve velike jezike i danas se smatra jednim od najboljih tumačenja dela Žila Deleza. Poglavlje o tri sinteze vremena prenosimo iz te knjige.

Delezova filozofija vremena po uticaju je, verovatno, nadmašila i Hajdegerovu, pre svega zbog toga što tri vremenske dimenzije – prošlost, sadašnjost i budućnost – Delez razume kao sinteze, a ne kao puko proticanje. Lapužad insistira upravo na tom momentu i izvodi konstrukciju po kojoj je prošlost najčvršća, ali i najrazuđenija dimenzija vremena. Sadašnjost, utoliko – svaki trenutak sadašnjosti – u sebi sažima čitavu prošlost (čim konstatujemo trenutak sadašnjosti on, u gestu konstatacije, postaje prošlost), te je upravo pamćenje sinteza koja pravi most između prošlih i sadašnjih trenutaka koji, odmah, postaju prošli. Poseban problem su, pak, pasivne sinteze vremena, koje ne uspevaju da dobace do sadašnjosti, i aktivne sinteze koje nas vode u budućnost. 

Gustinom izraza i filozofskom imaginacijom David Lapužad pokazuje se dostojnim tumačem možda i najvećeg filozofa dvadesetog veka.

S francuskog preveo Ivan Milenković.
Čitao je Aleksandar Božović.