Opera – Aleksandar Serov: Judita

Uloge tumače: Irina Udalova kao Judita, Jelena Zaremba kao njena robinja Avra, Mihail Krutikov kao Olofern, Anatolij Babikin kao Ozija, Vladimir Kudrjašov kao Ahior, Pjotr Glubokij kao Eliahim, Maksim Mihajlov kao Harmije. Orkestrom Baljšog teatra i Ruskim akademskim horom Sovjetskog Saveza diriguje Andrej Čistjakov.

Ovu petočinu operu, Aleksandar Serov je komponovao inspirisan motivima komada Judita Paola Đakometija, koji je prvi put pogledao u pozorištu u Sankt Peterburgu 1860. godine. Potom je Ivan Antonovič Đustinijani napisao italijanski libreto na osnovu kompozitorovog scenarija, ali kako nije bilo moguće postaviti operu na italijanskom, preradu na ruski su načinili Konstantin Zvancov, Dmitri Lobanov i Apolon Mjakov. Dok se predložak formirao, Serov je nastavio komponovanje bez obzira što nije imao kompletni tekst sa kojim bi radio. Premijera opere Judita je upriličena 16. maja 1863. godine u teatru Mariinski u Sankt Peterburgu pod dirigentskom palicom Konstantina Ljadova uz veliki uspeh.

Ostala je angedota da je Rihard Vagner pogodio na koji će način njegov ruski prijatelj Serov, koji je sebe smatrao Vagnerovim učenikom, dramaturški rešiti biblijsku priču o jevrejskoj junakinji Juditi koja je pogubila asirskog vojskovođu Oloferna. Naime, Vagner je rekao „Biće u pet činova zar ne? Prvi će se baviti narodom, drugi samom Juditom, posle toga će biti vojni tabor, ubistvo i trijumfalna završnica”. Iako je Serov sebe video kao zakletog vagnerijanca, on u operi Judita ne izlazi iz granica velike istorijske opere sa numerama. Spoljni stavove baziraju na horskom zvuku, treći i četvrti nose brojne egoztične „orijentalističke” pesme i plesove, ali i vrlo zanimljivu scenu halucinacija opijenog Oloferna koja će deceniju kasnije naći svoj odjek u vizijama Borisa Godunova, Drugi čin sa svojom grandioznom solističkom scenom glavne junakinje „Odenuću se u purpur" je jedna od najtežih numera za dramski sopran u ruskom repertoaru XIX veka.

Treba napomenuti da je popularnost Judite u Rusiji bila velika, a divili su joj se brojni kompozitori uključujući i Čajkovskog i može se smatrati da je na svoj način – iako bez očiglednog ruskog sižea – izvršila važan uticaj na mlađe autore koji su se otisnuli u tematiku nevezanu za rusku istoriju i legende, poput Čajkovskog u Devici od Orleana, odnosno Musorgskog u nezavršenoj operi Salambo ili Rubinštajn u svojim biblijskim operama. Rimski-Korsakov je pesmu Indijskog gosta iz opere Sadko modelovao na osnovu Indijske pesme iz četvrtog čina Judite Aleksandra Serova, čime je u najmanju ruku napravio omaž, a moguće i smelu pozajmicu jedne popularne melodije.

Urednica Ksenija Stevanović