Betovenova kolekcija Euroradija

Reditelj Tobijas Kracer i njegov tim nisu u potpunosti pratili literarni predložak Betovenovog Fidelija. Naime, na pozornici je, prema Kracerovoj zamisli u prvom činu, bila postavljena trobojka sa sloganom Sloboda, jednakost, bratstvo, koja je obeležila Francusku revoluciju 1789. godine, premda je publika očekivala da tradicionalno radnja bude smeštena u Španiji. No, treba napomenuti da je Betoven ovo delo premestio na Pirinejsko poluostrvo, koje je u to vreme predstavljalo egzotičnu destinaciju za stanovnike centralne Evrope, da bi na taj način izbegao cenzuru austrijskih vlasti. Naime, svako ko je želeo da se bavi političkim temama koje su se ticale Francuske ili Nemačke nije imao drugog izbora, nego da radnju svog dela smesti u drugo okruženje kako bi izbegao neposredne asocijacije. Ipak, savremenicima nije bilo teško da prepoznaju revolucionarnu pozadinu Fidelija, posebno onu koja se vezivala za Jakobinsku diktaturu. Tako je reditelj Tobijas Kracer prvi čin opere vratio u implicirano, realno okruženje posle revolucije, pokušavajući da prikaže sve ono što je moglo biti cenzurisano u vreme kada je opera nastajala. Kracer je, takođe i drugi čin smestio u potpuno neočekivanu i drugačiju sredinu u odnosu na prvi čin, u bezvremenski prostor, kako ga je i sam Betoven zamislio, u kojem se prepliću problemi međuljudskih odnosa i društvene okolnosti. Zanimljivo je da je na sceni putem video bima publika mogla da u krupnom planu vidi reakcije članova hora. Naime, Kracer je smatrao da je način na koji hor gleda Florestana zapravo način na koji mi sami pratimo priču opere, a s druge strane je želeo što uverljivije da prikaže sudbinu političkih zatvorenika širom sveta, odnosno da ukaže na nepravdu koja se dešava pred našim očima.

Autorka emisije Jelena Damjanović