субота, 06. јун 2020, 20:02
Operska sezona Euroradija 2019–2020
Bendžamin Britn: Smrt u Veneciji
U večerašnjoj emisiji možete pratiti snimak opere „Smrt u Veneciji” Bendžamina Britna koji je zabeležen na predstavi održanoj 6. decembra 2019. godine u Kraljevskoj operi Kovent garden u Londonu. Ovo je bila prva nova postavka ovog dela u Kovent gardenu posle dvadesetogodišnje pauze, koja je poverena cenjenom režiseru Dejvidu Mekvikaru. Pevačku podelu predvodili su Mark Padmor kao Ašenbah i Džerald Finli u mnogostrukim sporednim ulogama, dok je ansamblom dirigovao Ričard Farns.
Teme neuzvraćene ljubavi, nemoguće želje, te opsesije koja dovodi do sunovrata su prožimale celokupan operski opus Bendžamina Britna, ali nikada nisu našle svoj direktniji izraz nego u Britnovoj poslednjoj operi Smrt u Veneciji koja je napisana na osnovu motiva istoimene novele Tomasa Mana. Glavnog protagonistu, pisca Ašenbaha, razdiru umetnička brobra između reda i impulsivnosti, razmišljanje o prirodi lepote i snazi želje, odnosno borba dve suprostavljene stvaralačke sile - one apolonijske i one dionizijske. Britnove opere nastanjuju junaci koji ne umeju da izraze svoja osećanja, bilo da je to posledica individualnog potiskivanja ili društvene opresije, što možemo razumeti i kroz suptilnu, ali neskrivenu homoerotsku prizmu njegovih dela. U ovoj operi suočićemo se sa agonijom neizrecivog, snagom nemog pogleda, zavođenjem mlade osobe i napuštanjem. U pozadini svih ovih događaja je Venecija, grad ophrvan bolešću i sopstvenim tajnama.
Nije bez značaja da upravo ono što određuje lepote Venecije – a to su njeni vodeni kanali – jeste ono što prozurokuje epidemiju kolere u sred koje se smešta radnja opere. Lik Ašenbaha, koji peva tenor Mark Padmor, nikada ne napušta scenu u ovoj operi. U neku ruku sve što se dešava mi vidimo kroz njegove oči, a možda prisustvujemo događanjima u njegovom umu. On susreće začudne likove poput Putnika i Dendija koji mu sugerištu gde da ide i šta ga tamo čeka. Oni su u stvari višestruke personifikacije smrti. Neke od tih pojava prohuje scenom na samo nekoliko minuta. Sve ove likove tumači bas-bariton Džerald Finli.
Britnovo ostvarenje Smrt u Veneciji je premijerno izvedeno 1973. godine pred sam kraj kompozitorovog života. Možemo zato u ovom delu sagledati vrlo intimnu vezu između Britna i protagonista Ašenbaha, koji je i sam cenjeni umetnik na zalasku životnih snaga, u potrazi za inspiracijom i promišljanjem prirode želje. Britnovo poslednje opersko delo mnogo je više od priče o privlačnosti koju jedan stariji čovek oseća prema mlađem muškarcu, tačnije dečaku. Ono se bavi temama tišine i tajne, grotesknosti starenja i apoteoze mladosti. Govori i o umetnikovoj nemogućoj borbi između samodiscipline i samozaborava, što su bile teme koje su duboko opsedale Britna u poslednjim godinama života.
Zanimljivo je napomenuti da je Britnovo loše zdravlje u starosti, kao i u trenutku kada je pisao operu, vezano za virusnu infekciju koju je, da ironija bude veća, dobio u Veneciji 1968. godine i koja je pogoršala stanje njegovog inače oslabljenog srca.
Urednica Ksenija Stevanović
Коментари