понедељак, 02. мар 2020, 20:20
Betoven i politika
U toku marta možete pratiti drugi tematski ciklus koji emitujemo u sklopu obeležavanja jubileja Ludviga van Betovena na Trećem programu Radio Beograda, u kome ćemo opus ovog kompozitora sagledavati u kontekstu političkih događaja koji su obeležili njegovo doba, sa akcentom na brojna prigodna dela kojima se Betoven i direktno uključivao u političke diskurse svog vremena.
Betovenov opus, naime, sadrži niz svečarskih, orkestarskih i vokalno-instrumentalnih dela, koja su pisana po narudžbini. U ovim, najčešće ambicioznim partiturama, nepogrešivo prepoznajemo Betovenov kompozitorski rukopis, ali one, po pravilu, nisu bile publikovane i ostale su u senci njegovih kanonskih dela, te i danas zavređuju srazmerno mali broj izvođenja. Prvo u nizu ovakvih dela je njegova Posmrtna kantata – Trauerkantate auf den Tod Kaiser Josephs II – pisana nakon saznanja o smrti habzburškog cara Jozefa II, 1790. godine, kada je Betoven još uvek radio u rodnom Bonu. Jozef II bio je direktni vladar habzburške monarhije, ali i car Rimskog carstva nemačke nacionalnosti. Njegova smrt bila je obeležena u Bonu, prestonici Kelnske izborne kneževine, na inicijativu građanskog čitalačkog kluba i uz podršku samog izbornika Maksimilijana Franca, koji je bio brat Jozefa II. Ova inicijativa isticala je značaj Jozefa II kao prosvećenog vladara koji se borio protiv verskog fanatizma, što je ujedno i poruka teksta kantate iz pera Severina Antona Averdonka. Rok koji je Betovena imao, bio je srazmerno kratak, ali se kompozitor ipak upustio u pisanje izrazito opsežnog vokalno-instrumentalnog dela za soliste, mešoviti hor i orkestar, koje se sastoji od tri solističke arije i uvodne i završne horske numere. Imajući u vidu potrebno vreme i raspoložive resurse predviđenog događaja, organizatori su odustali od izvođenja Betovenovog dela.
Još jedno vokalno-instrumentalno delo u žanru pogrebne kantate Cantus lugubris in obitum Friderici Magni, nastala je samo četiri godine pre Betovenove kompozicije, ali ovog puta iz pera osamnaest godina starijeg berlinskog kompozitora Johana Fridriha Rajnharta. Smrt pruskog kralja Fridriha Velikog označila je kraj jednog doba, ne samo u sferi evropske državne politike, već i u sferi politike i ekonomije muzike širom Evrope. Nasuprot modelu koji je sredinom veka zagovarao i sprovodio Fridrih Veliki, dvorska i aristokratska mecenstva prestaće da podrazumevaju konzervativni muzički izraz, granica između dvora i građanske javne sfere postaće porozna, ali će sam položaj dvorskih kompozitora biti sve nesigurniji.
Autor
Srđan Atanasovski
Uredica Sanja
Kunjadić
Коментари