Karlo Ginzburg: „Znakovi – poreklo indicijske paradigme”

U ogledu „Znakovi: poreklo indicijske paradigme", kao i u mnogim svojim drugim delima, poznati italijanski istoričar Karlo Ginzburg se kao središnjom temom bavi pitanjem na koji način ljudi vide svet, odnosno kako stiču i organizuju svoje znanje. On pomno ispituje odnos između „formalnog" i „neformalnog", „visokog" i „niskog", tradicijskog i naučnog znanja. Ukratko, posvećen je istorijskoj epistemologiji, tj. istoriji i teoriji konstruisanja znanja.

Neformalno znanje, koje se usmeno prenosi, zasnovano je na svakodnevnom iskustvu (kako ličnom, tako i iskustvu mnogih generacija) i pažljivom posmatranju, koje posmatraču omogućava da razume mnogo više nego što se može direktno videti. Takvo znanje Ginzburg karakteriše kao „konjekturalno", ili „divinacijsko", odnosno mantičko znanje, zasnovano na pretpostavkama, a ne na činjenicama.

U našem društvu, status nauke je viši od statusa indicijskog znanja, ali Ginzburg pokazuje da u mnogim oblastima ono opstaje kao alternativno znanje, sa sopstvenom istorijom i validnošću, koje je duboko ukorenjeno u popularno iskustvo i koje dopunjava i proširuje znanja stečena naukom. S tim u vezi, on pored Morelija, Frojda i Šerloka Holmsa, navodi i analizira veoma različite profesionalne grupe koje koriste i kontrolišu određene vrste indicijskog znanja, od mesopotamijskih proroka, preko advokata koji u sudskim procesima na osnovu tragova konstruišu dokaze i lekara sposobnih da kroz poznavanje simptoma bolesti postavljaju dijagnoze i daju prognoze, do akademskih istraživača i eksperata u različitim oblastima, uključujući i one koji vrše državnu vlast.

Sve ovo je od posebnog interesa za istoričare, budući da je istorijsko znanje, smatra Ginzburg, najčešće „indirektno, zasnovano na znakovima i ostacima dokaza, koji su pretpostavljeni".

Ovaj Ginzburgov ogled, izvorno objavljen u njegovoj knjizi Miti, emblemi, spie: Morfologia e storia (Torino 1986), biće emitovan na talasima Trećeg programa u pet nastavaka, od 6. do 10. januara.

Prevod s italijanskog: Aleksandra Prole
Urednik: Predrag Šarčevića