Imaginarna edicija

Sara Ričardson: Kako je iks hromozom postao „ženski”?

Istoričarka nauke Sara Ričardson problematizuje popularnu pretpostavku o povezanosti iks hromozoma s biološkim razvojem ženskog pola i analizira uticaj ove pretpostavke na istorijske i savremene genetske teorije o polnim i rodnim razlikama.

Iako i muškarci i žene imaju polni iks hromozom - muškarci par XY a žene par XX - danas je široko prihvaćena i popularna naučna i medicinska koncepcija o iks hromozomu kao nosiocu specifičnih ženskih osobina, tj. kao o supstratu ženskosti. U svom ogledu Sara Ričardson pokazuje da povezivanje iks hromozoma i biološkog razvoja ženskog pola predstavlja akumulirani proizvod kontingentnih istorijskih procesa i događaja, na koje pak utiču uverenja koja su ukorenjena u postojećoj rodnoj ideologiji. Drugim rečima, konceptualizacija strukture i funkcija iks hromozoma često odražava i podržava tradicionalne rodne stereotipe. Prema autorkinom mišljenju, „slučaj" iks hromozoma predstavlja upečatljiv primer toga kako samorazumljive i neproblematizovane rodne pretpostavke mogu da stvore iskrivljenu sliku ne samo u okviru biomedicinskih nauka, već generalno u proizvodnji naučnog znanja. U zaključku, ona sugeriše da naučnici moraju raditi na razvijanju alternativnih modela odnosa između iks hromozoma i pola i negovati aktivnu praksu rodne kritičnosti, izlažući svoje teorije rigoroznom ispitivanju iz najrazličitijih perspektiva.

Tekst „Kako je iks hromozom postao 'ženski'?", preuzet iz časopisa Signs (br. 37/4, 2012, str. 909-933), prevela je s engleskog Ivana Stojiljković.

Urednik: Predrag Šarčević.





broj komentara 0 pošalji komentar