Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

U emisiji POZORIŠNE AKTUELNOSTI možete slušati osvrt Aleksandra Milosavljevića na predstave „Krvave svadbe” i „Sobe”, koje su izvedene su na Bijenalu crnogorskog teatra održanom od 22. oktobra do 1. novembra u Podgorici.

Predstavu Krvave svadbe, koja je nastala prema istoimenoj drami Frederika Garsije Lorke, a u koprodukciji Grada teatra Budva i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, režirao je Igor Vuk Torbica. Kako nas obaveštava Aleksandar Milosavljević, u ovoj predstavi nema nikakvih aluzija na aktuelne društveno-političke prilike u kojima živimo, a nema ni referenci na bilo koji drugi aspekt današnje stvarnosti. Sve je, dakle, reditelj Krvavih svadbi ostavio u Lorkinoj epohi, ali s obzirom na uspostavljenu teatarsku distancu, kao da je priču smestio u maglovite daljine. No, pošto nas je uveo u priču i predstavio dramske likove, Torbica ubrzava ritam i usložnjava scensku igru; dakle, radnja je već užljebljena u tok neminovnosti i ništa više je ne može sputati na putu ka tragičnom finalu. Sudbinska matrica se prenosi i na najnovija pokolenja, a precizno definisani karakteri dramatis persona samo diktiraju tempo. Dakle, Torbičina predstava je salivena iz jednog komada, svojom čvrstinom i preciznošću ona ukida moguću dilemu vezanu za načine na koje Lorka korespondira sa savremenom publikom, a svojom poetičnošću ona gradi svet za sebe, stvarnost uzbudljivog i potresnog teatra.

* * *

Dramu Ilije Đurovića Sobe u Dramskom studiju „Prazan prostor" u Podgorici režirao je Mirko Radonjić. Predtava počinje kada jedan od glumaca potpuno nag stane pred publiku i glasno izgovori rečenicu: „Strašno je biti peder u Podgorici". Ma odakle publika dolazila, ona ne može a da ne prepozna očaj momka čiji lik u predstavi tumači ovaj mladi glumac, baš kao što mora da prepozna i mentalitetsku skučenost duhovnog ambijenta grada o kojem lik govori. Ljubav između njega i njegovog prijatelja iznenada je planula, iznenadivši obojicu, a pisac i reditelj nas do takvog njihovog odnosa dovode pažljivo, prethodno nas upoznajući s gradskim ambijentom glavnog grada Crne Gore, ali i sa sve manje pritajenim oblicima pobune tamošnje mladeži protiv debelih naslaga tradicionalizma kojima je opterećeno svako, pa i crnogorsko patrijarhalno društvo. Predstavom Sobe, baš kao i cetinjskim Sinom, o kojem je već bilo reči u prethodnoj emisiji, Mirko Radonjić se nametnuo kao jedno od trenutno najzanimljivijih rediteljskih imena ne samo Crne Gore, a Scena „Prazan prostor" u podgoričkoj Staroj varoši potvrđuje tezu da današnji mladi pozorišni stvaraoci nemaju više strpljenja i volje da čekaju na svoj red za rad u velikim teatarskim institucijama, nego smelo stvaraju vlastite pozorišne prostore u kojima slobodno mogu da se bave istraživanjem, zaključuje Milosavljević.

Čitala Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.





broj komentara 0 pošalji komentar