Fromental Alevi: Jevrejka

Pored njih predstavili su se: Metju Nulin kao princ Leopold, Mersedes Arkuri kao princeza Evdoksija, Pavel Červinski kao kardinal Bronji, Gagik Vardanjan kao gradonačelnik Ruđero, Hubert Zapior kao narednik Albert. Horom i orkestrom Državne opere iz Hanovera diriguje Konstantin Trinks.

Premijera Jevrejke napisane na libreto Ežena Skriba, održana je 23. februara 1835. godine u Pariskoj operi. U glavnim ulogama nastupili su vodeći pevači tog doba poput tenora Adolfa Nurija i soprana Korneli Falkon. Scenska postavka ovog dela bila je jedna od najspektakularnijih u istoriji pariske Opere. U jednom novinskom članku tako pronalazimo da je procesija na konjima iz prvog čina upoređena sa osmim svetskim čudom. Savremenici su se divili detaljima kostima - pošto su srednjovekovni oklopi reporodukovani u metalnim odlivcima, a ne u papiru. Samo delo imalo je brojne poštovaoce uključujući i Berlioza i Vagnera, ali je među njenim najvećim ljubiteljima bio Gustav Maler koji je izjavio „Ja sam apsolutno poražen ovim divnim, veličanstvenim delom. Smatram ga jednom od najznačajnijih opera ikada napisanih".

Senzacionalna dramaturgija libreta savršeno odražava Skribov pozorišni stil. Sam zaplet je ispunjen nemogućim situacijama - Rakela u stvari nije Eleazarova nego Bronjijeva ćerka, njen ljubavnik nije jevrejski zanatlija, veći hrišćanski vladar. Otkrivanje svake od ovih situacija stvara sukob u okviru velikih statičnih ansambala. U likovima Bronjija i Eleazara, Skrib je stvorio dva fanatika koji su osuđeni na strašnu sudbinu. Uspeh Jevrejke treba tražiti u stvari u snažnom sekularnom i antiklerikalnom usmerenju priče, potpomognutim Alevijevom spektakularnom muzikom i velikim melodijskim darom posebno u velikoj Eleazarovoj ariji Rachel, quand du Seigneur na kraju četvrtog čina.

Urednica Ksenija Stevanović