Imaginarni pejzaži – Volfgang Fogt

Od 1996. godine kada je izašao istoimeni album prvenac za legendarnu i danas ugašenu Franfurtsku diskografsku kuću Mille Plateaux koja je definisala izgled glič muzike devedesetih godina, GAS je postavio zvuk nečega što bi se moglo nazvati "ambijentalni tehno" – spoj ambijentalne muzike i minimalnog tehna, oličenog u vrlo jednostavnoj bit strukturi 4/4 ritma. Ovo je najapstraktnije od svih projekata Voflganga Fogta, a časopis Wire je GAS jednom opisao kao „rejv na otvorenom, koji se čuje preko brda u susednom selu”. Motiv šume i prirode je vrlo važan za razumevanje estetike i poetike GAS-a, jer Fogt inspiraciju za svoja ostvarenja crpi iz organskog pokreta, ekosistema šume i ideje da struktura albuma nije definitivna, već da je početak kao i kraj arbitrarno određen. U tom pogledu i album Rauš je namenjen slušanju u „jednom komadu” bez prekida – kako bi se percipirale suptilne promene, fragmenti fraza duvačkih ili gudačkih instrumenata, povremeni šumovi ili zvuci prirode poput vetra.

U komentarima o svom postupku Fogt je naveo da je koristio semplove koje je manipulisao do neprepoznatljivosti kako bi napravio osnovnu, vrlo zasićenu teksturu svojih numera. Iz te teksture, izranjaju bitovi kao potporna struktura, kao i povremeni melodijski fragmenti u sintisajzerima i akustičnim instrumentima, a same numere nemaju klasičnu strukturu građenja vrhunca, već teku linearno "kao na traci". Ipak na polovini albuma, atmosfera se menja kroz pojavu zasićenog gudačkog zvuka, a ostvarenje dobija mračniji i pomalo zastrašujući ton. U tom pogledu ovo ostvarenje se izdvaja od ostalih GAS albuma 90-ih koje je krasio kontemplativni kvalitet. Rauš u svom ambivalentnom naslovu – naime ova reč bez prefiksa roda ostaje na međi između opijenosti i šuma, kao da konceptualno otvara novi značenjski prostor, koji se može razumeti kao obraćanje današnjici. A današnjica je, za razliku od eskapizma 90-ih Zapadne Evrope, teška i politički nekoherentna za ljude koji su mislili da su pronađena rešenja za uređeno društvo, uz nagoveštaj zlokobne budućnosti. U tom smislu, menjajući svoj GAS "kód" suptilnim senčenjima, uvođenjem senčenja, izborom semplova – očiglednim posezanjem za baštinom klasične muzike i pratećih zvukova, Fogt je uspeo da napravi nešto novo – ne samo nostalgično izdanje koje se priseća minimal tehna 90-ih, već i potpuno savremenu muziku koja se obraća svetu sada i ovde.

Urednica Ksenija Stevanović