Tribine

Natalija Mićunović: Rod i dostojanstvo

U emisiji TRIBINE četvrtkom možete slušati snimke sa okruglih stolova koje tokom ove jeseni organizuje Institut društvenih nauka iz Beograda povodom obeležavanja 60 godina od svog osnivanja. U šestoj emisiji ovog ciklusa sa okruglog stola „Izazovi i perspektive 21. veka za identitet i dostojanstvo ličnosti” možete pratiti izlaganje Natalije Mićunović „Rod i dostojanstvo”.

Diskriminacija žena kao grupe razlikuje se od drugih oblika diskriminacije po tome što su žene najveća grupa koja je ikada krenula da se emancipuje i da, shodno tome, ostvaruje pravo na ljudsko dostojanstvo. Istorija, politička i feministička teorija pokazuju da su žene u prošlosti bile teško zlostavljane i da je njihovo dostojanstvo i ravnopravno učešće u zajednici bilo negirano.

Natalija Mićunović govori o jednoj od glavnih prepreka za dostojanstven život žene u današnjem društvu, a to je nejednako nagrađivanje. Često se kaže da su žene plaćene jednak iznos kao i muškarci za isti rad, što i jeste slučaj u nekim ustanovama za standardizovan rad. Takođe je istina da žene, kao veoma dominantne u održavanju porodice i brizi o domaćinstvu i članovima porodice kojima je potrebna nega (deci, starima, bolesnima, razmaženima) imaju manje vremena za plaćeni rad, zbog čega i manje zarađuju. Osim toga, uprkos značajnim promenama među novijim generacijama, žene imaju manje prilika da steknu ekspertize za najviše plaćene poslove (mada neki najbolje plaćeni poslovi ne podrazumevaju nikakvu ekspertizu). Ali, kako zapaža autorka, nije tačno da to objašnjava sistemsku nejednakost na radnom mestu, sistemsku diskriminaciju žena u porodici i zajednici, a što značajno doprinosti ekonomskoj nejednakosti žena. Nešto za šta se žene često prozivaju, kao razlog da im se uskrati podrška, takozvana „ženska averzija prema riziku", koristi se da promoviše ideju da će žene, „univerzalne čistačice" ponovo počistiti nered. Postoji tendencija da se izraženo ekonomsko nasilje i krupne prevare predstave kao incident ili privatni prekršaj. Svi se sećamo feminističke izreke „Privatno je političko"; ovo je nastavak seksističke borbe da se ta izreka negira, da se proglasi svako omalovažavanje žena, čak i u javnosti, na poslu ili u stručnoj akademskoj zajednici, kao legitimno obeležavanje granica privatnosti. Ovo nije jedina prepreka artikulacije integrisane naučne zajednice koja bi mogla naučiti društvo da bolje razume probleme koji obuhvataju fizički, digitalni i društveni svet, zaključuje Natalija Mićunović.

Sledećeg četvrtka, 7. decembra, nastavićemo emitovanje zvučnih zapisa sa ovog okruglog stola.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.

broj komentara 0 pošalji komentar