Žozef de Mestr: O papi

Žozef de Mestr, pisac, filozof i diplomata rođen je u Šamberi, Vojvodstvu Savojskom 1. aprila 1753. godine. Obrazovao se kod jezuita i nakon završene obuke u pravu na Univerzitetu u Torinu postaje član savojskog Senata. Iako ga s obzirom na jezik kojim je pisao, smatraju Francuzom, on je sebe smatrao Savojcem, naročito posle 1789. godine, posle Francuske revolucije. Od 1803. kralj Pijemonta i Sardinije Viktor Emanuel I imenuje Žozefa de Mestra za ambasadora u Rusiji. Zastupao je interese kraljevstva Sardinije sa određenim uspehom i uživao je veliki ugled u petrogradskom visokom društvu. Često se sastajao sa carem Aleksandrom I. U Rusiji je ostao do 1817. godine. Posle opoziva sa te dužnosti vratio se u Torino i bio glavni sudija i državni ministar sve do smrti 25. februara 1821. Te godine je objavljen je i njegov spis Sanktpeterburške večeri ili Razgovori o ovozemaljskoj vladavini Promisli.

Žozef de Mestr je bio veliki protivnik nauke i liberalnih uverenja, pa samim tim i Fransisa Bekona, Voltera, Žan-Žaka Rusoa, Džona Loka. Važio je za obrazovanog čoveka, a na osnovu njegovih tekstova O revolucijama i Sanktpeterbuških večeri ili Razgovora o ovozemaljskoj vladavini Promisli ne može mu se osporiti jasan, ubedljiv stil. Sam Žozef de Mestr o svom stilu je rekao: „Ono što verujemo da je istinito, treba reći i to reći hrabro; hteo bih, makar me skupo koštalo, otkriti neku istinu koja bi šokirala ceo ljudski rod. Rekao bih mu je bez dlake na jeziku.”

Smatrao je da je revolucija racionalno odbacivanje hrišćanstva, da je upravo ona glavni krivac za krvoproliće i haos koji nastaju jer tako Bog kažnjava one koji menjaju poredak stvari. Po Žozefu de Mestru taj poredak i red podrazumevaju pre svega monarhiju, iznad koje je papa koji treba da odlučuje o najvažnijim svetovnim stvarima, i naravno, dželat kao neko ko će kažnjavati one koji ne poštuju taj poredak. De Mestr izvor svih zala vidi u protestantizmu i naziva ga „najvećim neprijateljem Evrope kojeg je važno ugušiti svim sredstvima”. Smatrao je protestantizam „ocem anarhije”. Žozef de Mestr se divio „prvobitnom stanju”, smatrao je da su antički misloci bili mnogo bliži poreklu stvari iako lišeni prosvećenosti. Isto tako smatrao je da je rat božanski, a samim tim sastavni deo zakonitosti sveta, da je to način okajavanja greha onih koji su grešni. Žozef de Mestr je bio autor Pisma o inkviziciji, neke vrste izvinjenja za kaznenu ulogu španske inkvizicije. Bez obzira što neki u njemu vide proroka koji se dobro razumeo u politiku, tadašnji progresivni umovi su ga smatrali za izrazitog konzervativca.

Knjiga će uskoro biti objavljena u izdanju Službenog glasnika.
Tekst je preveo Ivan Radosavljević.
Urednica Olivera Nušić.