Nova vlada da se uključi borbu protiv inflacije

Prošlu godinu završili smo sa rastom cena od 10 odsto.

Inflacija bi bila znatno veća da Centralna banka nije intervenisala na tržištu, povlačeći dinare i primenjujući druge mere koje su je koštale 100 miliona evra, objasnio je guverner.

"Ako su inflatorni pritisci viši, Narodna banka ima obavezu da referentnu kamatnu stopu. Sa tim će biti skuplje i povlačenje viška likvidnosti. dakle, sa tog aspekta, ova godina će možda doneti veće troškove. Naravno, pitanje je samo šta će uraditi država u drugoj polovini godine. ako se ona priključi Narodnoj banci koja će povlačiti višak likvidnosti, onda će biti manji troškovi", objasnio je Jelašić.

Neki ekonomisti pak smatraju da će ove godine taj trošak biti nekoliko stotina miliona evra, ali da na duži rok neće dati željene rezultate.

Kažu i da bi taj trosak mogao da se smanji ili izbegne samo ako nova Vlada počne ozbiljno da primenjuje ekonomske reforme.

"Nije cilj samo po sebi jak dinar i obuzdavanje inflacije, već je potrebno povećati izvoz, smanjiti potrošnju iz budžeta i ojačati privredu", rekao je prefesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović.

Centralna banka ima za cilj da baznu inflaciju, cene koje država ne kontrolišse, zadrži na nivou od 3 do 6 odsto.

Guverner tvrdi da će se to postići, ukoliko se nastavi sa restriktivnim merama.

"Pozitivni efekti su već vidljivi - dinar je ojačao i danima je kurs ispod 79 dinara za evro", rekao je Jelašić.

Od početka godine, cene su porasle 6 odsto, a ekonomisti procenjuju da ćemo ovu godinu završiti sa inflacijom od 15 procenata - zbog rasta cene nafte na svetskom tržistu, ali i zbog velike potrošnje.