Читај ми!

Хипотеза о Гаји и планетарна хомеостаза

Саговорница: проф. др Тања Берић, Биолошки факултет Универзитета у Београду

Хипотезу о Гаји формулисали су седамдесетих година двадесетог века хемичар Џејмс Лавлок и микробиолошкиња Лин Маргулис. То је схватање по којем свеукупан живи свет наше планете, у обостраном динамичном односу са њеним физичко-хемијским устројством, својим активностима обезбеђује дугорочно одржавање стабилних животних услова, као што су одговарајући распон температура, састав атмосфере и салинитет океана. На тај начин, читава планета могла би се метафорички представити као својеврсно живо биће. Иако је хипотеза Гаје критикована као ненаучна и до данас није стекла подршку већег дела научне заједнице, с временом су се неки од њених елемената показали утемељеним, а славни мисаони експерименти истакли су њену експланаторну моћ у различитим контекстима.

Аутори хипотезе су се у међувремену оградили од широко распрострањених филозофских и квази-религијских интерпретација Гаје као над-бића обдареног свешћу и способношћу делања са намером, упорно понављајући да је Гаја за њих, напротив, превасходно метафора која нас приближава разумевању природе или „симбиоза сагледана из свемира". Савремене научне и филозофске расправе о хипотези Гаје умногоме су усредсређене на еволуционе аспекте и конкретна питања о потенцијалним механизмима и процесима који нам допуштају да говоримо о постојању планетарне хомеостазе.

Музички уредник: Ивана Ђорђевић
Тон-мајстор: Ненад Ђорђевић
Аутор емисије: Срђа Јанковић

 

Соларис

Autor:
Срђа Јанковић

Емисија је посвећена темама из области природних наука које обухватају како базична, тако и примењена научна истраживања, са посебним освртом на научни метод, историју и филозофију науке, као и различите аспекте односа науке и друштва. Посебна пажња се поклања појашњењу и истицању кључних појмова и концепата од суштинског значаја за разумевање путева и процеса који воде ка научном сазнању. Саговорници у емисији обухватају научнике који се баве истраживањима из различитих области, од носилаца врхунских резултата и признања до оних који се налазе на почетку свог научног трагања, али и припаднике разноврсних професија који су у прилици да понуде релевантна мишљења о одговарајућим аспектима научних подухвата и науке у целини. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво