Читај ми!

Изложба „Зенитистима целога света", Народни музеј Београд

Гошћа емисије је Гордана Станишић

Крајем прошле године Народни музеј је организовао изложбу „Зенитистима целога света" на којој је представљена заоставштина Љубомира Мицића која се чува у овој институцији. Изложба је приређена поводом обележавања сто година од објављивања првог броја часописа Зенит и покретања првог авангардног југословенског покрета зенитизма.

У револуционарном заносу покренутом социјалним и културним превирањима којима је била захваћена Европа у годинама после Великог рата, у „борби за човечност кроз уметност" а с циљем пропагирања хуманизма и антиратне политике интернационализма, Љубомир Мицић, писац, критичар и преводилац, покренуо је у Загребу 1. фебруара 1921. године прво југословенско, књижевно-уметничко авангардно гласило Зенит, као интернационалну ревију за уметност и културу.

Реформистички карактер Зенита огледао се, с једне стране, на идејно-стратегијском плану - у његовој програмској оријентацији и манифестној реторици (изворно левичарског профила), у естетици критицизма и порицања, бунтовнички провокативног, понекад и анархистичког оглашавања и понашања. С друге стране, оваквој концепцијској структури Зенита одговарао је и радикалан искорак у обликовању његовог визуелног идентитета. Слободне монтажне конструкције, експериментална семантичка и типографска решења, пропагандни и рекламни садржаји... били су иманентни сродним авангардним часописима из крила немачког експресионизма, италијанског футуризма, руског конструктивизма, супрематизма и дадаизма. Концепцијски и визуелно, Зенит је стекао запажен међународни углед међу програмским гласилима на авангардној сцени, а зенитизам се позиционирао на линију водећих активистичких покрета. Часопис Зенит је, уз све проблеме, излазио између 1921. и 1926. када су га власти забраниле, а Мицић емигрирао у Фрнацуску, наставивши пропагирање зенитизма на други начун.

На изложби су приказана најзначајнија дела европских авангардних уметника тога доба, попут Архипенка, Мохољ-Нађа, Кандинског или Шагала и Ел Лисицког, али и домаћих - Јо Клека, Михаила С Петрова, Јована Бијелића, Августа Чернигоја... Такође је представљен и значајан документаристички материјал: оригинална издања часописа Зенит као и публикације из Зенитове библиотеке, матричне плоче и плакати, брошуре и леци, албуми и фотографије, писма и лични предмети Љубомира Мицића, његове супруге Анушке и његовог брата Бранка (Мицића) Ве Пољанског.

Гошћа емисије је ауторка изложбе Гордана Станишић.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар