Меланхолични комади

У насловима многих музичких комада стоји реч меланхолија. Зашто су композитори овим осећањем бојили своја дела можете чути у данашњој емисији Време музике коју уређује и води Горица Пилиповић.

У складу са античком теоријом о четири основна темперамента, вишак тзв. црне жучи, од чијег назива на грчком управо и потиче реч меланхолија, може да подстакне креативност или чак и генијалност, да оснажи осећај за време, за памћење, па и склоност ка узвишеном. А све су то претпоставке уметничког стварања. И не само то, чувени француски мислиоци и писци из XVIII века као што су Волтер, Прево, Монтескје, Мадам де Стал, преобразили су меланхолију из симбола за менталну неравнотежу, интелектуалну генијалност или религиозну вокацију у симптом и узрок политичке слободе и националног идентитета. Ови просветитељи понудили су модел грађанске меланхолије која стоји као веза између античке теорије темперамената и модерних психоаналитичких схватања о националним идеологијама. А меланхолију у музици наћи ћемо, на пример, у делима К. Ф. Е. Баха, Бетовена, Чајковског, Ботезинија и Нилсена.