У сусрет регионалној депопулацији Србије

"Прогнозирано смањење популације Србије, највероватније за скоро једну трећину или готово два милиона становника,до средине века представља прву и најважнију поруку ове студије креаторима јавних политика... Регион Јужне и Источне Србије би изгубио готово половину популације (48%), а регион Шумадије и Западне Србије тек нешто мање од њега (42%). Најдраматичнији губитак становништва до средине века (преко 50%) предвиђен је у појединим областима традиционалне емиграције, на истоку земље. Овакве последице, у виду регионалне и субрегионалне депопулације, те последичног мањка у понуди радне снаге, свакако су снажан ограничавајући фактор за ионако слабу економију државе.

Осим у Београдској области, смањења мања од републичког просека, прогнозирана су само за области чија су средишта највећи градски центри (Нови Сад, Ниш, Суботица и Крагујевац) захваљујући позитивном билансу унутрашњих миграција током пројекционог хоризонта. Уколико не дође до значајног смањења емиграције и пораста стопа рађања, какв је предвиђен мерама у сфери подстицања рађања, просечан годишњи број живорођених био би испод пет хиљада, а чак у четири области годишњи број живорођених био би испод 500, при чему би Браничевска и Борска област практично дошле до границе опстанка", пише у закључном поглављу књиге "У сусрет регионалној депопулацији у Србији" др Владимир Никитовић, виши научни сарадник у Институту друштвених наука.

Емисију припрема и води: Светлана Јајић