Акордеониста Владимир Благојевић

Добитник награде „Александар Павловић”

Удружење композитора Србије недавно је објавило да је за домете у 2019. години награду „Александар Павловић" добио акордеониста Владимир Благојевић, који се већ неколико пута налазио у најужем избору за награду „што само сведочи о његовом континуираном интересовању за дела наших аутора. И не само то: Владимир Благојевић припада оном малом броју извођача који својим интерпретацијама и својом агилношћу инспиришу и подстичу ауторе за стварање нових дела."

Владимир Благојевић је рођен 1980. године у Крагујевцу. Дипломирао је 2004. и магистрирао 2007. године на Високој школи за уметност у Берну, у класи Теодора Анцелотија, једног од најпрестижнијих светских уметника на хармоници. Поред многобројних првих и специјалних награда на домаћим такмичењима, лауреат је и великог броја интернационалних такмичења за хармонику (Premio di Citta di Castelfidardo 1995; Светски куп у Швајцарској 1996, Grand Prix у Француској 1997, Premio di Citta di Castelfidardo у Италији 1997. и 1998, Светски трофеј у Андори 1997, Светски трофеј у Италији 1998). Био је и финалиста такмичења Chain за све инструменте у Варшави 2003. године. Носилац је награде Фондације All-Fellows из Базела за изузетно солистичко уметничко деловање и развој савремене музике, а 2004. постаје стипендиста фондације Friedl-Wald из Цириха.

Данас је ванредни професор на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, а његови студенти остварују значајне успехе на домаћим и међународним такмичењима.

Његова педагошка активност рефлектује се кроз чланство у жиријима на неколико значајних интернационалних такмичења хармонике. Такође, од 2004. стални је члан жирија међународног композиторског такмичења Pre-Art у Цириху. Одржао је више семинара и предавања у земљи и иностранству о хармоници, али и из области савременог музичког стваралаштва и улоге интерпретатора у њему.

Последњих петнаест година активан је на концертном подијуму као солиста и камерни музичар у Немачкој, Швајцарској, Италији, Белгији, Холандији, Француској, Португалији, Аргентини, Аустрији, Шпанији, Јерменији, Грузији, Србији, Босни и Херцеговини, Македонији... Наступао је у водећим светским концертним просторима као што су: Берлинска филхармонија, Вигмор хол у Лондону, Франкфуртска опера, Циришка опера, Театар „Колон" у Буенос Ајресу, ККЛ у Луцерну, Концертгебау у Амстердаму, Минхенска опера итд.

Сарађивао је са многим познатим инструменталистима (Петру Луга, Рејчел Коли, Томас Деменга, Матијас Артер, Ернесто Молинари, Теодоро Анцелоти, Александер Габрис, Штефан Хусонг, Борислав Чичовачки, Саша Мирковић), диригентима (Стефан Асбери, Пјер Булез, Матијас Пинчер, Франк Оли, КХ Грубер, Силвен Камберлинг и др.) и оркестрима (СО РТВ Бајерн у Минхену и Берлину, СО РТВ Баден-Виртенберг у Фрајбургу, Штутгарту, Бриселу и Берлину; СО РТВ Хесен у Паризу и Франкфурту; Ансамбл „Студио 6" у Радио Београду и др.). Благојевић је годинама придружени или стални члан неколико камерних ансамбала са великом интернационалном репутацијом (Ensemble Modern из Франкфурта, Pol Kle из Берна), а од 2004. стални је члан ансамбла Pre-Art из Цириха, са којим је забележио више од 40 наступа у градовима Швајцарске, Француске, Немачке, Србије, Босне и Херцеговине и Македоније.

Благојевић је 2012. године био један од кооснивача колектива „Студио 6" ‒ ансамбла који чине истакнути уметници из целе Србије, а чија се делатност фокусира на извођење савремене уметничке музике. До сада је снимио више од 20 композиција гостујући у различитим студијским пројектима. Посебно га интересује заједнички рад са многим познатим композиторима (Матијас Пинчер, Пјер Булез, Матијас Артер, Мирослав Срнка, Волфганг Рим, Ричард Берет, Оскар Бјанки), са којима је сарађивао на креирању нових дела за хармонику или за хармонику у ансамблу. На тај начин Владимир Благојевић се континуирано залаже за развој овог инструмента и за његово интегрисање у светску оркестарску и камерну музику. Тако је премијерно извео око седамдесет нових композиција као солиста и у оквиру поменутих камерних састава.

Уредник и водитељ: Ана Ћирица

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво