понедељак, 23. нов 2020, 17:30
Дуг пут до републике
Јануара 1938. Евгенија Шуман, најмлађа кћерка Роберта Шумана, упућује писмо магазину Тајмс које се односи на први и једини Концерт за виолину и оркестар њеног оца.
Шта је стајало у писму и зашто је ово дело штампано тек у ХХ веку можете, између осталог, сазнати у првом Аутограму ове недеље који уређује Горица Пилиповић.
„Никада нећу заборавити тренутак кад је у наш дом у Франкфурту ушла наша мајка и рекла неким чудним, пригушеним гласом - 'Договорила сам се са Јоахимом и Јоханесом да се овај концерт никада не објави'", пише Евгенија.
А у свом дневнику од 1. октобра 1853. Шуман бележи: „Виолински концерт сам почео да пишем 21. септембра, а већ 3. октобра завршио сам његову оркестрацију." Од самог почетка, међутим, његови најближи - супруга Клара и чувени виолиниста Јозеф Јоахим, којем је Концерт посвећен - нису били задовољни делом. После Шуманове смрти три године касније Јоахим се пожалио Клари на „ужасне виолинске пасаже" и она га је одмах замолила да преради финале, највиртуознији од сва три става. Он то није учинио, али је ипак ставио дело на програм Гевандхаус оркестра у Лајпцигу 1858. На концерту се догодила права катастрофа, и уследила је тешка одлука о којој говори Евгенија Шуман, да се, дакле, дело не објави у чувеној едицији Брајткопф коју је уређивао Јоханес Брамс.
.jpg "Жртве и меморијали")
Коментари