уторак, 03. нов 2020, 17:30
Гласови и тишине Софије Губајдулине
У данашњем Аутограму уредница Горица Пилиповић представља за сада једину симфонију познату под називом „Гласови...тишина” Софије Губајдулине.
Губајдулина је међу најзначајнијим руским композиторима друге половине ХХ века. Различите филозофске, духовне, религиозне и поетске идеје стоје у основи њених композиција. Она сматра да музика и религија имају исти циљ - да обнове повезаност, легато живота - ре-лигио. „Не постоји озбиљнији разлог за стварање музике од духовног обнављања", каже Губајдулина. Иако су њена дела често монументална по концепцији, она су заправо суптилна у својој економији материјала и средстава. Стил ове ауторке се не може одредити на конвенционални начин, тј. сместити у одређену категорију ограничену појмовима традиционално и авангардно. Татарско порекло Губајдулине има, у том смислу, дубок утицај на њен опус, који се сматра синтезом источњачких и западњачких традиција. Губајдулина често користи фолклорне инструменте источних народа, почев од Узбека и Таџика, све до Кинеза и Јапанаца, али то не значи да се њен музички језик заснива на њиховој народној музици.
Коментари