Кроатизми у српском језику

Изведба, регија, помак, незгода, потпора, гледатељ, објава, обожаватељ... само су неке речи које сусрећемо у лексици српског језика, а приписујемо их хрватском идиому. За сваку од ових речи постоје сродне речи у српском.

На социолингвистичком нивоу можда би најпре требало потражити објашњења; у протеклим годинама у српски језик уселило се много лексичког материјала, па тако је било и са кроатизмима. Међутим многе од тих речи, а ми то не знамо јер нам звуче као хрватске, изворно су баш српске. Сачуване су у хрватском.

На трагу оваквих погледа упитаћемо се, а следећи препоруку из књиге Ранка Бугарског "Језик и идентитет", о могућем релатизовању поделе на „наше" и „страно" где би неке одомаћене позајмљенице биле прихваћене. Али, шта ако изворно имамо и своје речи?

Друго је питање што некима  из психолошких разлога могу засметати србизми у хрватском, као што на исти начин може да засмета и употреба кроатизама у српском.

О томе аутор и уредник Мелиха Правдић разговара са др Радом Стијовић, председником Уређивачког одбора Речника САНУ и Александром Милановићем, управником Катедре за српски језик и јужнословенске језике на Филолошком факултету у Београду.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 25. сеп 2020, 12:50) - Саша [нерегистровани]

Кроатизми у српском језику

Смешно је помињати "кроатизам" у српском језику а чланак писати хрватском гајицом. Даље можемо рећи да се хрватски језик убедљиво разликује од српског јер је други језик (звучи као словеначки). Већина Хрвата данас говори српским језиком а свега неких 5-10% хрватским језиком.

(петак, 25. сеп 2020, 10:56) - anonymous [нерегистровани]

Stručnjak za jezik?

U tekućoj emisiji gost lingvista je započeo rečenicu: ‘Ako jedan prevodioc...’