понедељак, 15. јун 2020, 09:00

Филозофија и образовање

Платон је писао да ако у држави обућари лоше раде свој посао, Атињани ће бити само лоше обувени, али ако би учитељи такви били, стасавале би генерације лоше образовани Атињана и Атина би убрзо пропала.

Другим речима, у првом случају, остали бисмо без ципела, а у другом - без државе.

Значај образовања је дакле такав да одређује идентитет и будућност државе и њених грађана.
Имајући то у виду, у последње време догађају се необичне ствари у нашем образовању.
Са једне стране из обавезне лектире избацују се дела ауторке Крваве бајке и друга значајна дела као што је Ћосићево Време смрти, Шантићева Отаџбина, Кочићев Јазавац пред судом, Домановићев Вођа, Нушићев Народни посланик, Гогољев Ревизор и... дугачак је списак.
Са друге стране, иако је критичко мишљење прокламовано као једно од главних начела у стратегији образовања, филозофија која сама по себи представља критичко мишљење и у том погледу би требало да буде један од главних предмета, сада се тихо избацује из школских програма као непотребна. Најновији случај са специјализованим одељењима за спортисте о томе најбоље сведочи - фонд часова филозофије смањен је за 60%. Нису много боље прошли ни други предмети везани за филозофске факултете - историја, социологија и латински језик.
О проблему филозофије и образовања разговарамо са др Драганом Пролеом, професором на Филозофском факултету у Новом Саду и др Мирославом Марковићем, саветником за физичко васпитање у ЗУОВ-у, у понедељак 15.06.2020. године.

Уредник и водитељ: Александар Лукић