Читај ми!

Зашто су нам неопходне школоване културне дипломате?

Културна дипломатија, као део формалних међународних односа двају или више држава, постоји колико и сама дипломатија, па многи проучаваоци почетке њеног развоја налазе још у антици. Музе су умевале понекад да утишају, ако не већ да потпуно ућуткају, оружје и прве ходиле да поново приближе завађене. У савременом свету и новом добу глобализације, културна дипломатија добија на додатном значају, укључујући промену односа традиционалних центара моћи, али и зближавање, упознавање те потенцијално спречавање сукоба. Увелико се говори и о културној дипломатији на дигиталном пољу или дигиталној дипломатији. Све ово су били разлози зашто је Универзитет уметности у Београду одлучио да од академске 2023/24. године уведе нови мастер програм културна дипломатија у жељи да систематизује знања из различитих области и усаврши нове културне посленике. О томе ћемо разговарати са ванредном професорком београдског Факултета драмских уметности  Љиљаном Рогач-Мијатовић.

Александра Поповић, директорка пројекта "Србија иновира", чији је циљ да поспеши сарадњу у најперспективнијим областима националне привреде, стимулише технолошке иновације и тако подстакне целокупну привреду, приближоће нам значај покретања прва четири пилот суперкластера, организованих око четири технолошка домена са највећим потенцијалом за одрживи раст у Србији - wеб3 и блокчејн технологије, гејминг окружење и виртуелна реалност, напредна решења у медицинској технологији и биотехнологији и висока технологија у пољопривреди и индустрији хране. Конзорцијуми у сва четири домена почињу да раде на испуњавању амбициозних циљева зарад постављања темеља за убрзани развој српске привреде.

Осврнућемо се и на дводневну конференцију „Зелене перспективе развоја привреде и образовања'' Министарства просвете Србије и Немачке развојне агенције ГИЗ у оквиру пројекта „Дијалог о запошљавању младих, иницијатива и дуално образовање" у разговору са тим лидером пројекта Иваном Стојановићем.

У "Магазину на Првом" и о: 

- две изложбе - "Говор душе" етнолога Дијане Ристовић у Музеју Старо село у Сирогојно која представља преслице и марамице као предмете традиционалне љубавне комуникације и "Аб ово" археолога Јосипа Шарића у Земуну која доноси фотографије птица дунавског рита,

- а у сусрет овогодишњем Међународном дану избеглица, представићемо вам и социјално предузеће "Women on The Way" које запошљава жене избеглице које су аплицирале за азил у Србији.

Са вама - Елизабета Арсеновић.

 

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи