Читај ми!

Зашто се Турска противи уласку Шведске и Финске у НАТО?

Некада моћна Отоманска империја, почетком века „болесник са Босфора“, данас регионална сила са 80 милиона становника – Турска је у сваком случају држава која у својим рукама држи кључеве тренутно најважнијег поморског пролаза. У свету чији се темељи озбиљно померају, а геополитичке коцкице преслажу правећи нову мапу, Турска подсећа да се са њом мора озбиљно рачунати. Порука важи и за Исток и за Запад. Једна је од првих чланица НАТО-а, а сада не жели да се Алијанса прошири на Шведску и Финску. Не жели да уведе санкције Русији од које добија половину својих потраживања за нафтом и гасом. Не жели ни да се одрекне поморских налазишта течног гаса која се налазе у зони грчких територијалних вода.

Каква је позиција Турске у актуелном сукобу Истока и Запада? Какву улогу ће одиграти турски председник Ердоган у турбулентном периоду који је тек почео?

Гост емисије је доц. др Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности Београдског универзитета.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

У средишту пажње У средишту пажње

Autor:
Редакција магазинског програма

Свакога радног дана емисија "У средишту пажње" доноси интервју са нашим најбољим аналитичарима и коментаторима, политичарима и експертима, друштвеним иноваторима и другим познатим личностима, или личностима које ће убрзо постати познате. [ детаљније ]

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи