недеља, 30. јан 2022, 09:05
Крагујевац - завичај српске државности и културе
У данашњу причу полетећемо на моћним крилима крагуја, птице која је давно некад, у Средњем веку и пре, господарила шумовитим врлетима средишта Балканског полуострва, а припитомљена служила господи у лову. Научници сматрају да су ти пернати горостаси припадали роду супова, док народ крагуја памти као блиског јастребу. Дуго их већ нема у природи, али су зато свој стални стан и помен нашли близу некадашњег станишта, у имену града Крагујевца и на његовом грбу. И када је у првом писаном помињању, у турском дефтеру 1476, престоница Шумадије била уписана као Караговинџа, односно Карађофоџа или Крагујфоча како наводе или макар транскрибују неки извори, име моћне птице красило јој је име, јер караго није ништа друго до крагуј на турском.
Но, кад поменусмо престоницу Шумадије, сигурно није мали број оних који су са сетом уздахнули, неки се можда малко љутито и најежили, јер и те како живи спомен на Крагујевац као прву престоницу целе Србије у време њеног ослобађања од векова турског ропства. Тешко су Крагујевчани средином 19. века поднели одлуку да титулу главног града понесе Београд, а изрека „Београде, узалуд ти слава, кад је теби Крагујевац глава", опомињала је да је све што је значило државност у свести народа наставило да станује у старој, првој престоници - прва скупштина, први Устав, прва гимназија, прво позориште и много тога првог још. Зато Крагујевац и данас зову престоним градом српског духа и српске душе.
Наш данашњи „којекуда" гост, историчар Бориша Радовановић, виши архивски саветник и члан Међународног архивског савета у Паризу, секција за архитектонске записе, аутор многобројних чланака и књига, од којих је за "Историју Крагујевца од најстаријих времена до 1944. године награђен "Ђурђевданском нагарадом" града Крагујевца за науку 2017 - назива га завичајем српске државности, али и културе.
Забележиле Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Коментари