Књижевни лик Сава Шумановић

„Ми сликамо цркве, те нисмо присиљени да узмемо алегорије, ми не правимо хисторијске слике (то је без смисла јер кинематограф даде пуно савршенију реконструкцију прошлости), не сликамо море у бури (кино даде покрет), не имитирамо ничији образ (фотографска лећа и светло то чине егзактније), већ сликамо нашу сликарску предоџбу света, тј. ми покушавамо стварати нови свет у границама нашег платна, који има тек толико везе са вањским што га је правио човек и што је применио својој слици оне законе који су и у космосу.“

Тако је сликар Сава Шумановић мислио и писао о сликарству  1924. године, не слутећи да ће његови пејзажи и актови, замашне композиције и циклуси, записи и текстови о сликарству,  деценијама након трагичне смрти 1942.године, постати инспирација и књижевницима - нашим вечерашњим саговорницима који су кроз песме, приче и романе покушали речима да осветле живот и дочарају слике "усамљеног шидског сликара".

У емисији "Код два бела голуба" о  Сави Шумановићу  говоре  песник Драган Лакићевић (као сликару снега кроз песме у књизи  "Жетелица и Шумановић"), прозни писци  Љубица Арсић (причу „Млечни пут" је посветила Сави Шумановићу) и Мирко Демић (који већ у наслову свог  романа "Трезвењаци на пијаној лађи" призива чувену Шуманвоићеву слику).

Аутор и уредник емисије: Тамара Крстић

Музички уредник: Радмила Дујаковић 

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи