Стари господин

Одликовао се свестраном психолошком анализом својих улога и режија, узорно природан, непосредан, лежеран у игри, изразито модеран глумац ослобођен шаблона, стереотипности и патетичност – записао је Зоран Т. Јовановић, театролог, о Милораду Гавриловићу. Књижевник Милан Грол тврди да је он био на челу једне генерације глумаца, коју су чинили: Илија Станојевић, Љуба Станојевић, Сава Тодоровић, Раја Павловић, Вела Нигринова и Зорка Тодосић. А оно чиме је Милорад Гавриловић био испред свих својих другова, јесте то што је он карактер глумца у себи носио у његовим најсвојственијим цртама, с највише вере, с највише илузија о чарима позива. Достојнствена појава и углађено понашање учиниле су да oн и пре својих зрелих година добије надимак Стари господин. У емисији ''Код два бела голуба'' говоримо о Старом господину, Милораду Гавриловићу, глумцу, редитељу и управнику Народног позоришта у Београду.

Дугогодишњи глумачки рад Милорада Гавриловића обележен је широком скалом људских ликова и карактера; од Ибзеновог Габриела Боркмана, преко Војновићевог Орсата Великог из драме ''Алонз анфант'', све до маестралне изведбе Шекспировог Магбета. У историји српског позоришта представља значајну уметничку појаву од деведесетих година 19. до тридесетих година 20. века захваљујући педесетогодишњем ангажману, обиму и квалитету улога које је тумачио. Уједно је најзначајнији и најбољи представник глумачке режије од краја 19. до почетка 20. века.

Сасвим издвојен, величином и разнородношћу улога од других глумаца, од којих се сваки јасно показује својом сопственом историјом, Милорад Гавриловић сплиће у себи историју личну и историју Народног позоришта. Он је истовремено био и славни представник ове театарске куће, и њена најдубља потреба.                         

Аутор емисије: Војислав Карановић

број коментара 0 Пошаљи коментар
Код два бела голуба Код два бела голуба

Аутор:
Тамара Крстић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]