Је л' може без па?

Возим сина јуче из школе и схватим да није добио још једну јединицу из српског због лењости и незнања – овога пута лектиру је прочитао, ја сам лично видео како је чита!

- Па, како онда, сине, јединица?! - питам га ја.

А он ће мени на то:

- Је л' може без па?!

Ја се испрва збуним, не разумем у чему је проблем - а изгледа није разумео ни он кад је требало.

Па поче да ми препричава:

- Кренем ја да одговарам, ноге ми се тресу, не знам да кажем како се зовем од треме! Удахнем дубоко, знам да сам прочитао целу књигу, и кренем: 'Па, лик Ане Карењине написан је...' - на то ће моја професорка: 'Је л' може без па?!'

Ја се збуним, не схватам, и настављам: 'Па, кхм, дакле, написан је...', а професорка се изнервира, упише ми један, и каже како не знам да се изражавам и да па никад не сме да буде на почетку реченице!

Одслушам ја сина свог како доликује; нисам ни ја баш имао петицу из српског, али никад јединицу нисам добио због тог "па"... А не знам ни да ли је професорка била у праву...

Аутор текста: Соња Благојевић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумац - Феђа Стојановић

број коментара 0 Пошаљи коментар