Сецесија у Београду

Крај XIX века обукао је европско градитељство са једнообразно и геометријски тачно обликованим фасадама, у ново рухо. Све слободне површине здања обогаћују се зооморфним и флоралним орнаментима, а лепоти зидања доприносе и нови материјали, армирани бетон, челик, гвожђе и стакло. Тај надолазећи архитектонски правац у Француској биће означен као Нова уметност (Art Nuvo), у Немачкој као jugenstil или стил младости, док је у Аустрији познат као сецесија.

Наши ствараоци тога доба, школовани по европским престоницама, управо су у Бечу, тада центру уметничких  збивања, тражили и налазили инспирације за своје дела. У српској средини, међутим, не налазимо само пуке елементе сецесије. Потреба за личним изразом, као одјек романтичарских тежњи и усвајање идеја европског градитељства, опредељује наше архитекте ка новом схватању  простора.

У вечерашњој  шетњи Београдом,  зауставићемо са пред тим новим градским просторима, здањима грађеним на почетку 20.века, пред београдским кућама и зградама које у необичним преплетима старог и новог, виђеног и модерног, представљају српску варијанту сецесије.

Аутор: Александра Јагодић

Музички уредник: Радмила Дујаковић

број коментара 0 Пошаљи коментар
Код два бела голуба Код два бела голуба

Аутор:
Тамара Крстић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]