Међународни дан без аутомобила - за кретање на погон сопственог тела

Осетити асфалт под ногама, макар и грбав. Осетити мишиће ногу, леђа, стомака. Мирисе пекара и посластичарница. Вратити се кући чупав од ветра, па и покисао од кише, добро, не превише. Обрадовати се због лепог фриза на врху фасаде неког старог градског здања. Речју, осетити се поново жив. Е, то доноси одлука да се напусти комфор тапацираног седишта и макар на један дан, Међународни дан без аутомобила, било куда у градовима, крене пешке или на бициклу. Идеја потиче из седамдесетих година прошлог века, када се, током велике нафтне кризе, човечанство можда и први пут запитало - а како смо живели пре него што је тада готово свака породица (а данас већ безмало сваки појединац) имала сопствени ауто.

Сада је већ добро познато да од силног седења посустају наша тела, а од растућег броја аутомобила посустаје целокупан светски еко систем. Зато је важност Европске недеље мобилности, која врхуни баш Даном без аутомобила, из године у годину све већа. И зато ће у Нишу, без обзира што је радни дан, центар града бити досупан само пешацима и бициклистима, о чему ћемо више чути у данашњем Јутарњем програму. А и вас ћемо пажљиво слушати у "Питању јутра", ваша размишљања о томе зашто колима, ако их имамо, идемо и у оближњу продавницу и зашто морамо да се паркирамо тачно испред ње.

Кад смо код паркирања, говорићемо и о томе да систем за надзор и кажњавање непрописно паркираних возила у Београду, већ добро познат као "око соколово", сада контролише двоструко вечи број улица у главном граду, а о ефектима његове досадашње примене чућемо од помоћника начелника Комуналне полиције Ранка Шекуларца. 

Најављујемо још једну занимљиву и важну тему - зашто је Европска унија донела одлуку да више неће дозвољавати продају техничких уређаја лошијег квалитета са такозваним "програмираним" кваровима. А причаћемо и о библиотекарству у Србији у доба епидемије вируса корона, наставку манифестације "Мај - месец математике" и смедеревском фестивалу "Театар на тврђави".

Са вама, последњег летњег јутра 2020 - Елизабета Арсеновић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво