Соколар у Сенти

Соко је најбржа птица на свету. Научници су направили експеримент мерења брзине којом ова птица понире када јури плен. При углу од 30 степени соко се кретао брзином од 270 километара на сат, а при углу од 45 степени невероватних 350 километара на сат. Неки научници су убеђени да соко лети и брже од 400 километара на сат.

Ова птица је представља симбол витештва, снаге, брзине и спретности. Због својих изванредних летачких способности соко је од давнина коришћен као (соколарска) птица. Не зна се тачно када и где је соколарство настало, али прве писане трагове налазимо у Кини још око 2000 год. п.н.е. Од тада соколарство се среће у свим цивилзацијама до данас, а као доказ томе  налазимо многе трагове. Витез на коњу са псом и соколом, једна је од уобичајених представа из прошлих времена.

Један од највећих соколара старог века је био и Џингис Кан кога је у лову по неким подацима пратило око 1000 соколара са 10000 соколова. Као соколар спомиње се и Марко Краљевић, чији су ловови са соколом описани у неколико народних песама, а исто тако велики соколар је био и деспот Стефан Лазаревић који је, како је историја забележила, умро приликом једног лова са соколовима.  

Током средњег века је било тачно одређено ко је могао са којом птицом да лови. Тако да су на пример обични сељаци могли ловити са јастребом, племићи са соколом а само краљеви и цареви са орловима.

Данас, у модерном соколарству, се не лови ради хране већ ради лепоте лова и уживања у лету птице. Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић забележиле су ову Којекуда причу у Сенти, са соколаром Тибором Бузом који је своју птицу држао на руци док нам је говорио о овој дивној вештини.

 

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи