25 година “Олује” - прича из избегличке колоне

Ове године Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја" биће обележен вечерас у Сремској Рачи. Навршава се тачно четврт века од једног од најтужнијих догађаја у модерној историји када је током војне акције “Олуја” из крајева у Хрватској, протерано више од 220 000 Срба. Своја сећања на тужни дан од пре 25 година, када се са члановима своје породице нашла у избегличкој колони, испричаће нам сценариста Наташа Дракулић. Она данас живи у Београду а, између осталог, потписује филмове “Заспанка за војнике” И “Дара из Јасеновца”.

 

Европска комисија је званично одобрила акредитацију ИПАРД Мере 7 Републици Србији.

Први Јавни позив за подношење захтева за одобравање пројекта за ИПАРД подстицаје за диверзификацију пољопривредних газдинстава и развој пословања објављен је на интернет презентацији Управе за аграрна плаћања. Рок за подношење захтева је од 1. јула до 1. октобра 2020. године. Предмет овог Јавног позива су инвестиције и прихватљиви трошкови у рурални туризам.

О томе, као и о целокупном ИПАРД програму говориће нам мр Јасмина Миљковић, шеф Управљачког тела ИПАРД Оперативне структуре и начелник Одељења за рурални развој, Сектора за рурални развој, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде као и привредник Милан Славујевић, дугогодишњи корисник ИПАРД подстицаја.

Фрагменти још једне фигуре откривене у Витковачком пољу код Александровца стари су 7.000 година. Реч је о рукама, ногама и деловима постоља још једне богиње, која је откривена током археолошких ископавања прошле године, али су детаљне анализе тек окончане и потврђују да је реч о открићу светских размера. За наш програм говори археолог Сања Црнобрња Красић, која је пронашла фигурине.

Нови документарни филм "Призори из живота џукца/ Scenes from the life of a mutt" , вишеструко награђиване редитељке Тање Брзаковић, окупио је врхунске уметнике који су уједно и велики љубитељи животиња. Овај филм јединствен је по томе што су главни јунаци пси луталице а у његовом стварању учествовали су: Бајага, Аница Добра, Искра Брајовић, Мирјана Карановић и Јелена Босанац.

Тања Брзаковић студирала је филмску и ТВ режију на Факултету драмских уметности у Београду а постдипломске студије завршила је на Универзитету у Хамбургу. Радила је као асистенткиња режије и редитељка у Београду, Хамбургу и Берлину. Снимила је 15 кратких играних филмова, и четири целовечерња документарна филма . Члан је Европске Филмске Академије (ЕФА). Живи и ради на релацији између Берлина и Београда.

Представљамо вам Снежану Црноглавац. Основне и мастер студије завршила је на Факултету примењених уметности , одсек вајарство. Чланица УЛУПУЦ-а, ауторка  шест самосталних сликарских излозби, учесница бројних домаћих и међународних сликарских и вајарских колонија. У додиру са вештином старог заната, пустовања вуне у свом породичном окружењу, родила се идеја о спајању вештине вајања и сликања али у потпуно новој техници и материјалу-вуни. Вуна је дозвољавала да се обликује тродимензионално као у вајарству, али и да се нијансира слагањем боја као у сликарству и на крају то дело постаје примењена уметност.

Уредник и водитељ је Драгана Живојновић.

 

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи