Традиција задужбинарства у Тополи

Сасвим сигурно да већина слушалаца Радио Београда 1 први пут чује за ова имена и пита се - ко су ти људи и зашто их спомињемо? То су велики људи који су задужили свој род оставивши за вјеке да му служе - школе, манастире, зграде, имања, хектаре плодне земље... Велики задужбинари о којима би се мало знало да се њиховом и судбином њихове оставштине није дуго и предано бавио Душан Алемпијевић, хроничар српског, а посебно задужбинарства у Тополи.

Срели смо се летос баш тамо, у једном лепом дворишту, и сити наразговарали, тачније можда - сити наслушали дивних прича о одговорним, а обичним људима из наше прошлости, који су - снашавши се у животу добро и вредно радећи - мислили и на добробит свих других, и у временима која ће тек доћи. Наравно да је најпознатији тополски и један од највећих српских задужбинара краљ Петар Први Карађорђевић са целим краљевским комплексом на Опленцу, али - каже Душан Алемпијевић - лако је било краљу, или другим велможама пре њега, остављати за будућност. Њега су запараво интересовали ови други, на почетку поменути, такозвани "мали" људи. Зато је сматрао својом обавезом да их отргне од заборава.  

И учинио је то у тексту "Тополски задужбинари", објављеном у четвртој свесци "Шумадијских анала", 2008. А сада ће то учинити говорећи о њима преко радија. Чућете, приче о њима су толико лепе, као да нису истините. А јесу. И говоре подједнако о њима, али и о свима нама који смо дошли после њих. Е, ту већ све делује много реалније, јер, нажалост, судбина већине тих задужбина је трагична, обележена немаром оних који је о њима требало да брину. Могло би се рећи - права наша посла: кукамо кад немамо, а кад нешто добијемо - багателишемо.

"Којекуда" и данас са Вама - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић

Фотографија са насловне стране: Задужбина Краља Петра; извор: oplenac.rs