Историја дуга 90 година

Радио Београд, први електронски медиј на Балкану, 1. октобра ове године улази у 90-ту годину постојања. Ово је значајан датум не само за радио у Србији, већ и за Јавни сервис Србије, јер преко радија, из кога је израсла телевизија, и целокупан РТС може да се похвали 90-годишњом историјом.

Радио Београд има изузетно живописну историју, која се пише и данас, и током деценија израстао је у првокласну медијску и културну установу. Радио Београд први пут се огласио из радио-телеграфске станице у Раковици 1. октобра 1924. године. Сваког уторка, четвртка и суботе од 18.45 до 19.45. преношени су концерти, читане вести, сервисне информације, рекламе, водостање и берзански извештаји. Вести су припремали новинари "Политике" и "Дневних новости", а музички део програма дирекција Београдске опере.

Радио Београд је међу најстаријим електронским медијима у Европи. Радио Париз почео је са радом само шест месеци раније, а истог дана када и Радио Београд први пут се огласио и Радио Беч. У периоду од 1924. до 1929. радијски посленици постепено су овладавали техникама преноса и креирања програма и добили потребне дозволе. У недељу, 24. марта 1929. године, из  просторија на другом спрату здања САНУ, почело је редовно емитовање програма Радио Београда. Програм је најавила Јелена Билбија - Лапчевић. Хор певачког друштва "Обилић" отпевао је химну, а глумци Народног позоришта одиграли су прву српску радио-драму "Ђакон Стефан и два анђела".

Исте године емитован је први радио-пренос фудбалске утакмице, 3 године после првог спортског радио-преноса у свету. Иницијатива је потекла од спортског уредника "Политике" Боре Јовановића. Утакмицу БСК - Југославија преносио је репортер Раде Стоиловић, а наставио Димитрије Стевановић, маратонац и службеник Радио Београда.

1937. године почело је емитовање информативне емисије Радио Београда "Актуелни час" у трајању од 10 минута. Реч је о дневној репортажи, коју је покренуло Југословенско новинарско удружење-секција Београд, у корист свог фонда за незапослене новинаре. Допуном новинарских вести и радио дневника најактуелнијим догађајима из живота Београда, ова емисија је означила почетак радио - новинарства у Београду.

Током окупације технику Радио Београда користила је немачка станица Zender Belgrad, а ратне године учиниле су светским хитом мало познату песму "Лили Марлен", која је сваког дана емитована из овог немачког радија. Одмах по ослобођењу Радио Београд наставља рад, а педесетих година почињу да се емитују неке од најпознатијих емисија - "Новости дана" и "Весело вече".

Други програм почео је са емитовањем 1958. године. Други програм Радио Београда огласио се најпре као експериментални програм и радио је само недељом, да би од 1963. године почело свакодневно емитовање. На његовој таласној дужини зачет је нови звук, ослобођен официјелног тона.

Трећи програм Радио Београда настао је шест година касније по угледу на сличне програме који су основани у европским земљама после Другог светског рата и који су били окренути првенствено култури. Његов утемељивач и први главни и одговорни уредник био је Александар Ацковић. Исте године почео је да ради и Београд 202.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво