Музичка плетеница

In memoriam: Миодраг Миле Богдановић (1923-2012)

Све се завршило 7.марта око поднева. Миодраг Богдановић је отишао у неку другу стварност. Током живота био је окружен колегама, пријатељима, породицом. Милета Богдановића су готово сви доживљавали другачије. Певач, спортиста, друштвени радник,сликар, писац...Увек је себи налазио интересовање где ће упослити таленат.

Миле Богдановић је рођен 10. септембра 1923.године у улици Краљице Наталије од мајке Олге и оца Бојана. Имао је старију браћу Милорада и Јована, као и млађу сестру Паву. Када је био четврти разред основне школе, као дете, први пут је запевао преко таласа предратног Радио Београда који се тада налазио у згради Српске Академије Наука и уметности у Кнез Михајловој улици на петом спрату.

После ослобођења Миодраг Миле Богдановић се на предлог Миодрага Васиљевића активно укључује са другим певачима у стварање радио-програма. Репертоар су чиниле народне, градске и тада незаобилазне песме инспирисане Народно ослободилачком борбом. На Никољдан 19. децембра 1944. године Миле је први пут на програму запевао. Уследили су даљи позиви тако да је његово певање на радију било редовно у живим наступима до 1954. године, а онда је уследила ера снимања музике што је певачима једним делом олакшало посао.

Миле Богдановић је сарађивао са многим оркестрима, мада је волео да издвоји два, а то су НО под управом Властимира Павловића Царевца и ТО Максе Попова. Колеге и композитори су га посебно ценили. Незаобилазне су приче о маратонима у натпевавању Милета и Цунета. Композитор Жарко Петровић дао је баш Милету Богдановићу своје најлепше песме, попут Серенаде о Београду.

И ако никада није нити пушио, нити пио, Миле Богдановић је волео кафане, боемски живот у њима и песму која као да је баш тамо имала свој пуни смисао. Разуме се, волео је он и концертне дворане, отворену сцену и друге концертне просторе где је често наступао. У познијим годинама обузела га је страст за писањем па је и ту оставио трага. Његови мемоари и сећања драгоцена су грађа која је смештена у четири објављене књиге.

Каријера Миодрага Богдановића-Милета обиловала је различитим животним активностима на многим пољима: музичком, хуманом, спортском, списатељском, градитељском...Печат његовом битисању ипак је дала музика, народна и староградска и то она права, и, наравно, породица.

Нека му је вечна слава и хвала!

Музичка плетеница Музичка плетеница

Autor:
Ненад Камиџорац

Мелодија, хармонија и ритам представљају «триест» сваке музичке форме, самим тим и народне музике која је, у оставштини, углавном стицала форму варошке музике јер је најчешће звучно бележена тек у градовима где су је изводили познати инетрпретатори којима је пружена шанса да наступају на Радио-програму или снимају тада популарне плоче на 78 обртаја. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво