Читај ми!

Имагинарна едиција

Роман Кухар: Нова културна револуција? Антиродни покрети и марксизам 2.0

У тексту који можете слушати у четвртак и петак, 2. и 3. фебруара, словеначки социолог Роман Кухар анализира обрасце деловања и разлоге за успех тзв. антиродног покрета у Европи током последњих петнаестак година.

Изрази „родна теорија" и „родна идеологија" ушли су до данас у општу употребу и постали синоним за неку врсту теорије завере усмерене ка културној револуцији која, наводно, тежи да поништи биолошке чињеница о мушкарцима и женама и да промовише родну флуидност. У очима присталица савременог антиродног покрета, та „теорија", односно „идеологија", представља се као пројекат друштвеног инжењеринга који је „гори од комунизма и нацизма заједно", те се у том смислу она понекад квалификује и као „нови марксизам" или „марксизам 2.0".

Прекретницу у развоју антиродног активизма у Европи означили су масовни протести против законског изједначавања бракова у Француској 2013. године, које је организовао покрет Manif pour tous, након чега су и у многим другим земљама антиродни активисти успели да организују ефикасне демонстрације против родне равноправности или сексуалних права. Према мишљењу Романа Кухара, ове протесте широм Европе, као и изван ње, не би требало схватити само као продужетак ранијих облика конзервативног и клерикалног противљења родној равноправности и сексуалним правима, већ је пре реч о новој врсти отпора који се одликује новим облицима организације, новим начинима мобилизације и новим дискурсима усмереним ка много широј публици него што су традиционални конзервативни кругови. У том смислу, сматра Кухар, антиродни пројекат, и као политички покрет и као дискурс, може се разумети и тумачити као одговор на четири актуелне, међусобно повезане кризе: кризу либералне демократије, кризу маскулинитета, кризу једнакости и епистемичку кризу.

Овај текст, написан као ауторово уводно саопштење за конференцију о истраживањима рода која је у августу 2022. године одржана у Данској, превели су с енглеског језика Предраг Шарчевић и Милица Јеремић.

Уредник: Предраг Шарчевић

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи