Музеј звука – У Албиону

Развој музике у Енглеској током позног Средњег века имао је сасвим особену путању, која се разликовала у односу на остатак западне Европе. Док су на континенту били добро познати и слављени композитори попут Гијома де Машоа и Франческа Ландинија у Енглеској тог доба није сачувано име нити једног композитора. Међутим, то не значи да на острву није цветала музичка продукција, већ да су композитори остајали анонимни, као понизне слуге уметности посвећене пре свега слављењу Бога. Енглеска полифонија се развијала паралелним током, негујући специфичне композиционе технике и маниризме непознате на континенту, све до отпочињања Стогодишњег рата, када је непосредно присуство Енглеза на територији Француске, допринело снажнијој размени међусобних утицаја.

Једна од најупечатљивијих карактеристика енглеске музике 14. века било је коришћење терци и сексти које су у остатку тадашње Европе биле сматране дисонантним интервалима. Поред тога, користили су и хроматику на неочекивани начин, током модулација, што ће на континенту почети да се појављује тек крајем 14. века. Са друге стране, у делима енглеског репертоара, у овом периоду почињу да се појављују изоритмичке композиције, као директна последица утицаја француског мотета. Као најјаснији израз француског утицаја, у Енглеској почињу да се појављују и дела компонована у такозваном стилу „арс субтилиор", познатом по комплексности вокалних деоница и рафинману израза, који се може чути у композицији „У Албиону, поред реке", по којој је овај албум и добио име.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић