Музика вива – „Снег” Ханса Абрахамсена

У вечерашњој емисији представићемо снимак циклуса „Снег” који су начинили Камерни оркестар из Лапоније и диригент Јон Сургордс, а који је ове године објавила дискографска кућа Да капо.

Овај инструментални циклус, са поднасловом „Десет канона за девет инструмената", премијерно је изведен 2008. године и већ је стекао статус „класика 21. века". Ово дело настало је у другој стваралачкој фази аутора, која је уследила након готово деценијске паузе током деведестих година. Наиме, након студија, Абрахамсенови радови из седамдесетих година, стилски су припадали покрету „нове једноставности", насталом као реакција на комплексни музички језик авангардних аутора из 60-их година. Међутим, током деведесетих, овај аутор није могао да пронађе одговарајући музички израз за своја дела, престајући у потпуности да компонује нова остварења, већ се окренуо аранжманима композиција Јохана Себастијана Баха. Рад на овим аранжманима, пружио му је сасвим нови уметнички увид, у којем се спајају веома комплексне и веома једноставне структуре, а „десет канона за девет инструмената" који чине циклус „Снег" управо су инспирисани Баховим композицијама. Говорећи о свом искуству рада са Баховим канонима, Абрахамсен је рекао да му је посебно био интригантан однос према времену, јер „у зависности како слушате ове каноне, чини вам се да музика стоји, да иде унапред или да се враћа уназад". Оно што је композитор применио у свом циклусу „Снег" јесу различите варијанте исте музике, које добијају додатне слојеве или паузе, што Абрахамсен описује као „сликање две верзије у различитим бојама". Пет парова канона су три пута „прекинути" интерлудијумима у којима се инструменти штимују на нешто нижу интонацију. Ови прекиди нас подсећају на стандардно штимовање ансамбла, али заправо имају сасвим супротну функцију – у њима ансамбл постаје мање повезан и кохерентан.

Циклус „Снег" траје готово сат времена и представља најобимније Абрахамсеново инструментално дело. Ипак, оно и поред великих димензија, по свом музичком језику јесте концизно. Или како то композитор описује: „у Снегу један став развучен је до крајњих граница. У једном тренутку, музика нестаје. Остаје само дах".

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

број коментара 0 Пошаљи коментар