Карло Гинзбург: Инквизитор као антрополог

Карло Гинзбург у овом тексту истражује различите начине на које се историчари и антрополози баве усменим сведочанствима или, прецизније, записима усмених казивања. На пример, судски поступци лаичких и црквених судова могли би да се упореде са бележницама антрополога у којима је забележен теренски рад обављен пре више векова. Требало би да буде занимљиво тестирати ову аналогију између инквизитора и антрополога, као и између оптужених и локалног становништва. Сходно томе, аутор размaтра неке од импликација ове аналогије, пре свега са становишта историчара који је радио на инквизиторским записима, с посебним занимањем за европско вештичарење у позном Средњем веку и у раном периоду модерности.

Пишући о борби инквизитора против бенанданата у Фурланији између касног 16. и средине 17. века, Гинзбург закључује: „Етнографска вредност ових фурланијских судских записа је уистину запањујућа. Нотари инквизиције бележили су пажљиво и тачно не само речи, већ и гестове, изненадне реакције попут црвенила, па чак и ћутање. Крајње сумњичавим инквизиторима и најмањи траг би могао да омогући да допру до истине. Не може се, наравно, тврдити ни да су ти документи неутрални, нити да нам преносе 'објективне' информације. Они се морају читати као производ особеног, крајње неуравнотеженог међусобног односа. Да бисмо их дешифровали, морамо научити да иза глатке површине текста ухватимо суптилне интеракције претњи и страхова, напада и повлачења, то јест морамо научити да раздвојимо различите нити које чине текстуално ткање ових дијалога".

Текст је први пут представљен на конференцији „Вера, закон и неслагање: Инквизиција у раном модерном свету", коју су организовали Универзитет Северног Илиноиса и Библиотека Њубери у октобру 1985.

Превели с француског Предраг Шарчевић и Немања Митровић.
Читао Александар Божовић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.