Музика вива – 68. Међународни Рострум композитора

У четвртој емисију циклуса посвећеног овом најзначајнијем радијском такмичењу у области савремене музике, које је одржано у Палерму, од 31. маја до 3. јуна, слушаћете дела аутора из Швајцарске и Естоније. Ова манифестација, која се сваке године организује под окриљем Интернационалог савета за музику који делује при Унеску, други пут у својој историји одржана је у Италији, а домаћин такмичења је био Конзерваторијум „Алесандро Скарлати“ у сицилијанској престоници. Током четири дана такмичења, представиле су се 23 радијске куће са четири континента, а укупно је изведено 41 дело у две категорије - општој и селекцији аутора до 30 година.

На почетку емисије чућете дело „Тикун" које је препоручено у генералној катергорији, а које је компоновала Сара Немцов. Ова немачка уметница, рођена 1980. године, већ је добро познато име на међународној музичкој сцени. Као добитница бројних стипендија и награда, сарађивала је са водећим извођачима савремене музике широм Европе. У њеном опусу од преко 100 дела, налазе се остварења у готово свим жанровима, а њен музички језик препознатљив је по комплексним структурама и необичним звучним комбинацијама, као и интеракцији између акустичних и електронских инструмената. Остварење „Тикун", које је представљало селекцију Швајцарске на овогодишњем Роструму, назив је добило према хебрејској речи која значи „исцељивање" односно „поправљање света". Према овом концепту, задатак сваког човека јесте да свет учини бољим. Наиме, према предању, судови са божијом светлошћу су се давно распрсли и искре светлости су се расуле по свету, као животна енергија. Међутим, уништење тих судова је довело и до појаве зла. Зато је задатак сваког од човека да покуша да пронађе и прикупи те искре, како би се поправиле пукотине света. Композиција представља један део тетралогије „Цимцум", циклуса који је Сара Немцов посветила мистичним концептима настанка света.

Поред ове композиције, која је одабрана као једно од девет препоручених дела на овогодишњем Роструму композитора, селекцију Швајцарске представљао је и Александар Бабел са остварењем под називом „Пут надоле". Овај перкусиониста и композитор, активан је како на савременој класичној, тако и импровизаторској сцени. У композицији са којом се предствио, Бабел је направио аналогију са архитектонским решењем чувене зграде осигуравајућег друштва Лојд у Лондону, на чијој фасади су видљиви сви уобичајено прикривени елементи - цеви, вентилациони отвори, конструкција лифта... На исти начин, Бабел у овој композицији за клавир и виолончело у први план ставља оне елементе који се најчешће изгубе у процесу припреме једног музичког дела, као што су бројање тактова, померање пултова, или анатомија самих инструмената. Резултат је композиција која звучи импровизационо, са интересантним звучним ситуацијама и покретљивим ритмовима.

У категорији аутора до 30 година старости препоручене су четири композиције, а ауторка једне од њих је млада Естонка, Мадли Марје Гилдерман. Рођена 1994. године, основне студије је завршила у Талину, а данас се усавршава на Академији за уметност у Цириху. У њеном још увек невеликом опусу, као црвена нит се провлачи инспирација биоакустиком и биолошким процесима. И у композицији „Транспирација", она покушава да дочара процес одавања воде са површине биљака, претварање воде у пару и њеним изласком кроз стоме. Према речима ауторке „превођењем различитих фаза транспирације у музику, слушалац започиње звучно путовање током којег је у могућности да искуси и примети оно што иначе не би могло бити опажено помоћу наших чула". Музички, дело је веома богато, са бројним, технички вешто направљеним звучним ситуацијама и лепо вођеним линијама.

Поред ове младе ауторке, селекцију Естоније је представљао и Араш Јаздани. Овај уметник, који је студирао на Краљевској академији за музику у Стокхолму, Музичкој академији у Базелу и Естонској академији за музику и позориште у Талину, бави се применом акустичних и психоакустичних феномена у музици. Његова композиција „Хурех" испирисана је песмом из његовог завичаја, планинског региона у Ирану који насељавају различита племена. Ова песма заправо је тужбалица коју су певали мушкарци, спонтан и непосредан излив емоција у тренуцима очаја и немоћи, коју Јаздани везује за искуство избеглиштва и губитка дома. Као текстуални предложак, искористио је песму иранског песника Ниме Јушиџа, чије стихове повремено изводи уназад, стварајући поптуно нова значења.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић