Композитор месеца

Након великог успеха који су побрала Сибелијусова дела широм Европе, композитор се већ почетком 1907. године одао порочном животу: у хелсиншким гостионицама трошио велике своте новца обилато конзумирајући алкохол и дуван, а овакво поступање убрзо се одразило не само на његово здравствено стање, већ и на приватни живот. Наиме, Сибелијусову супругу Аино задесила је тешка психичка криза, па је била приморана да одређено време проведе у душевној болници. Увидевши да га овакав начин живота може одвести на странпутицу и урушити стабилан породични живот, Сибелијус се вратио компоновању као 'простору свог избављења'. У том периоду почео је да пише троставачну Трећу симфонију у Це дуру, опус 52, а дело је премијерно изведено 25. септембра 1907. године у Хелсинкију. Том приликом Сибелијус је дириговао Филхармонијским друштвом из Хелсинкија, међутим, Трећа симфонија није наишла да добар пријем. Интересантно је истаћи да је у овом периоду Сибелијус упознао Густава Малера, који га је, због неуспеха након премијере, охрабрио речима да „... сваком новом симфонијом губимо присталице својих ранијих дела", да би већ на концерту у Москви ово Сибелијусово дело и публика и критичари топло прихватили.

Трећа симфонија представља транзиционо дело у Сибелијусовом симфонијском стваралаштву. Она стоји на размеђи прве две симфоније, које се сврставају међу остварења 'националног романтизма', и каснијих, сложенијих симфонија. Дело одликује композиторово окретање ка музици класицизма, посебно Бетовеновим симфонијским остварењима, као и економична употреба музичких средстава.

Услед нарушеног здравља и операције грла којој је био подвргнут крајем 1907. године, Сибелијус је отказао све наступе у Риму, Варшави и Берлину, да би 1909, након опоравка и обновљеног хармоничног односа са супругом Аино, имао велики тријумф у Лондону: дириговао је своје симфонијске поеме, а велику колегијалну подршку имао је од Клода Дебисија, са којим је том приликом склопио пријатељство. У енгелској престоници Сибелијус је компоновао и петоставачни Гудачки квартет у де молу, опус 56 назван Voces intimae. Овај, једини гудачки квартет у композиторовој зрелој стваралачкој фази, премијерно је изведен 25. априла 1910. у хелсиншком Музичком институту.

Уредница: Ирина Максимовић Шашић