Век хармонике – Композиције Исанга Јуна и Јуџија Такахашија

Исанг Јун рођен је 1917. у Кореји, а са 14 година започео је студије композиције у Јапану. Почетком Другог светског рата враћа се у Кореју, где је учествовао у тајним антијапанским активностима, што је довело до његовог хапшења. Студије композиције наставио је тек 1956. године у Паризу, а потом и у Берлину код Бориса Блахера који је имао и највећи формативни утицај на његово стваралаштво. Познат је као композитор дела за велике саставе, те његов опус броји седам симфонија, четири опере, једанаест концерата као и велики број комада камерне музике. Предавао је на Универзитетима у Хановеру и Берлину а имао је и запажену улогу у музичком животу Немачке, док је у Северној Кореји почаствован оснивањем института који носи његово име.

Музички језик Исанга Јуна може се описати као спој азијске филозофије, естетике и музичких стилова карактеристичних за авангардне композиционе технике западноевропских аутора. Сам Јун је истицао три главне нити које су му биле важне за писање: Техника хаупт тон - Јунова лична адаптација теорије корејске дворске музике коју је потом филтрирао кроз западњачку нотацију и додекафонску технику. За своје композиције које је писао 80-их и 90-их године XX века, аутор је додатно прилагодио ову технику и назвао је хаупт кланг, или главни звук уместо тона, третирајући веће акумулације тонова на начин упоредив са појединачним тоновима у камерним делима.

Друга нит, како је Јун истицао, је адаптација корејских инструменталних техника свирања за западноевропске инструменте, и трећа је музичка презентација азијске филозофије, посебно таоизма, конфучијанизма и корејског шаманизма. Таоистички принцип који стоји у позадини његовог стваралаштва можда се најбоље види у његовом Кончертину за хармонику и гудачки квартет, и то у фигурама које представљају прелазак из таме у светлост, односно у контрасту између високих, како аутор каже „птичјих" виолина и група акорада у хармоници. Дело је написано 1983. године током треће стваралачке фазе Исанга Јуна, а чућете га у тумачњу хармоникашице Мие Мики и чланова квартета Номос.

Бакалар и мирис за хармонику, електричну гитару, баритон саксофон и клавир Јуџија Такахашија, нашло се на дуплом издању премијерних снимака овог пионира јапанске уметничке музике, које је прошле године приредио пијаниста и диригент Јоичи Сугијама. Такахаши је током 20. века сарађивао са композиторима као што су Ксенакис, Булез, Кејџ и Фос, уносећи западњачке авангардне утицаје у јапанску музику, и мешајући их често са традиционалном источњачком музиком. Многи снимци Такахашијевих дела, али и партитуре, били су изгубљени, па су биле потребне године истраживања да они буду пронађени. Композиција Кагахи, на пример, по којој овај дупли албум посвећен различитим аспектима Такахашијеве музичке личности и носи име, пронађена је у њујоршкој јавној библиотеци.

Уредница: Марија Шекуларац Вуковић