Мајстори барока – Андреа Цани

Рођен 1696. године у Казалмађореу, италијански композитор и виолиниста Андреа Цани прва музичка знања стекао је од свог оца, који је био виолиниста аматер, а касније лекције из основа компоновања добио је од локалног музичара, Ђакома Чиверија. Истовремено, виолину је учио од Карла Ричија, дворског музичара породице Гонзага. Сплетом околности, Антонио Калдара, који је радио на месту капелмајстора на овом двору, чуо је Андреу Цанија како свира, и позвао га да са њим оде у Беч и ради у служби Карла VI Хабзбуршког као виолиниста. Тамо је Цани постао познати виртуоз и учитељ виолине, али никада заправо није добио званично место у служби царског двора, већ му је покровитељ остао Антонио Калдара. Након смрти овог италијанског мајстора, 1736, Цани се вратио у родни град, и ту и остао до краја живота, 1757. године, са изузетком кратких путовања у суседне градове ради концерата.

Данас се сматра да је Андреа Цани највероватније упознао Вивалдија када је боравио у Мантови, и да су његова рана дела написана под изразитим утицајем форме и идиома овог уметника. Симфоније, као и концерти које је писао од 1729. године од велике су историјске важности због тога што представљају најранији датирани извор у којем не постоји жанровска нејасноћа. У њима, а и у већини дела које је писао од тридесетих година 18. века, могу се наћи назнаке галантног стила.

Иако нема много података о животу овог композитора, његова бројна дела су остала сачувана и објављена у изворном облику, а данас се чувају у неколико европских библиотека.

Ауторка: Саша Тошковић