Предраг Крстић: О чему говоримо када говоримо о (пост)истини

Крстићева студија може се посматрари као филозофска, али и као дијагностичка анализа савремене друштвене стварности. Реч је свакако о оригиналном и значајном доприносу расправама о увек инспиративној теми порекла, статуса и смисла истине. Аутор најпре анализира друштвене услове њеног настанка и развоја, да би нас потом упознао са контроверзама око актуелне мутације истине, односно са „постистином". Он се не опредељује ни за побуну против једне истине, ни за њену одбрану, већ доследно инсистира на оријентирима унутар којих се кретало и унутар којих се данас креће мишљење истине. Уколико се мисли као апсолут, истина може да постане застрашујућа идеологема и оправдање, ако не и врховна инстанца, насиља. С друге стране, са одрицањем од истине као руководеће циљне представе сазнања одустаје се и од сваког мерила, од сваке научне рационалности.

Наиме, аутор сматра да, после свих искустава, духовних и оних других, са апотеозом и са критиком једне Истине, и ми данас живимо, као што су и многа друга раздобља, у амбивалентном односу према истини: „она може бити сурови Бог Старог завета уколико је прописују они који су уверени да су у њеном сувереном поседу, као што и одустајање од ње и њено изношење на бездушно тржиште медијских производа може бити прескупа цена која се плаћа у монети губитка сваког стандарда, сваке поузданости и сваког поверења".

Текст чита: Александар Божовић

Уредница: Оливера Нушић