Из архиве Радио Београда

Овај познати уметник рођен је у музичкој породици у Београду, 1923. године. Потекао је из класе Лазара Марјановића, засноване на искуствима Хумлове виолинске школе, што је касније примењивао и у својој педагошкој каријери. Пут ка каријери вртуоза водио га је преко београдске Музичке академије до Женеве, да би се након Другог светског рата поново обрео у југословенској престоници. Ту је започео педагошку каријеру у музичкој школи Јосиф Маринковић, а потом је од 1962. године био ангажован као ванредни професор на Факултету музичке уметности. Концерт-мајстор Београдске филхармоније постао је 1953, чији су наступи започињали његовим камертоном све до 1972. године. Нарочито је значајно да је Пајевић учествовао у оснивању Камерног ансамбла Радио Београда, 1955. године, а затим и Српског гудачког квартета 1971. године. У својој каријери остварио је више стотина интерпретација дела 18, 19. и 20. века, а нарочито се истакао на подручју популаризовања југословенске виолинске литературе, којој је посветио најзначајнији део своје уметничке делатности. По речима критике, његова способност за тумачење дела која носе обележје барокног стила нарочито се испољавала у време рада са Камерним ансамблом Радио Београда, чији је био оснивач и диригент.

Поводом изненадне смрти Пајевића, Миховил Логар је у дневном листу „Борба” , 25. фебруара 1975. године, између осталог написао: „Наше композиторе Бранко је задужио усрдним залагањем за домаће стваралаштво; био је енергичан пропагатор дела која су тек настајала, а без компромиса у истицању њихових правих квалитета... Наш музички стваралац налазио је увек у Бранку Пајевићу конгенијалног сарадника који је трошио своју снагу, напрезао се до максимума при решавању сложених, некада наизглед и нерешивих техничких проблема. Са коликим је одушевљењем прихватао младог композитора који му доноси тек написан квартет!” – речи су Миховила Логара.

Ауторка емисије: Марија Шекуларац Вуковић