Мајстори барока – Бенедето Марчело

Бенедето Марчело је рођен 1686. године у Венецији у утицајној аристократској породици. Висок ранг породице условио је да млади Марчело стекне темељно образовање из области музике и других уметности, али породица је сматрала да је каријера правника била једино прикладна, док је музиком могао да се бави као "племенити дилетант". Прва музичка знања добија од свог оца, а касније одлази код познатог педагога и композитора Франческа Гаспаринија који га је подучавао контрапункту и композицији.

Године 1707. Бенедето Марчело је ступио у административну службу свог родног града, и наредних двадесет година је као адвокат деловао на неколико важних позиција у влади Млетачке Републике. За то време, био је активан и као композитор и посматран као "дилетант", односно аристократа који се, поред своје примарне професије, бавио музиком.

Већина Марчелових композиција датира из раних година његовог живота. Писао је и духовну и световну музику, и поред ораторијума и соло кантата, његов опус садржи збирке камерне и оркестарске музике, као и низ инструменталних остварења. Како није зависио од јавног успеха своје музике, био је слободан да развије индивидуалан стил који није био подложан модерним токовима тог времена. Његов најамбициознији "подухват" и врхунац његове музичке каријере представља осмотомна збирка L'Estro poetico-armonico, стварана између 1724. и 1726. године, која садржи композиције написане на основу првих педесет псалама у преводу на италијански језик Ђиролама Асканија Ђустинијанија.

Када је инструментална музика у питању, Марчелова дела обухватају збирку од дванаест кончерта гроса за гудачке инструменте из опуса број 1, као и сонате за соло или два виолончела. Ова кончерта гроса приказују иновативност музичког језика Бенедета Марчела, и кроз четири става која прате распоред лагани-брзи-лагани-брзи одликују се раскошним мелодијама и екстензивном употребом сонорности гудачког корпуса како би се створила атмосфера која обилује емотивним набојем.

Ауторка: Саша Тошковић