Жене у музици – Мел Бони

Рођена 21. јануара 1858. године у Паризу као Mélanie Hélène Bonis, ова композиторка одрасла је и васпитана у конзервативној католичкој породици у којој су се поштовале строге норме понашања. Иако је била обдарена изузетним талентом и осећајем за музику, те још као дете сама почела да свира клавир, родитељи је нису подржавали на путу да музику одабере за свој животни позив. Међутим, препознавши у њој јединствени дар, Сезар Франк је успео да одобровољи њене родитеље да направе уступак и омогуће јој да похађа часове музике при париском Конзерваторијуму. Од 1876, када је уписала студије, са великим успехом напредовала је на часовима хармоније, клавира и композиције, а њени професори били су реномирани педагози тог доба – Ернест Гиро, Огист Базил и Сезар Франк, који ју је додатно подучавао техникама свирања оргуља. Инстересантно је истаћи да су у том периоду студенти париског Конзерваторијума били и Клод Дебиси и Габријел Пјерне.

Још у току студентских дана добила је неколико награда за своје композиције, међутим, како се тада суочавала са родном неравноправношћу, свесна свих недаћа са којима су долазиле у додир композиторке, одабрала је да пише под псеудонимом Мел Бони, зато што он није указивао да иза њега директно стоји жена. На Конзерваторијуму је упознала Амедеа Етиша, француског песника, певача и музичког критичара, чији стихови су је инспирисали да компонује соло песме, а убрзо се између њих родила и љубав. Међутим, родитељи нису одобравали њихову везу, па је Мел Бони 1883. године била приморана да напусти студије и уда се за Албера Доманжа, две деценије старијег удовца са којим су композиторкини родитељи претходно уговорили брак.

Када је након супругове смрти поново срела Етиша 1890. године, који је у француским интелектуалним круговима тада већ изградио репутацију угледног професора, добила је подршку да се поново врати компоновању; Етиш је њена дела представио издавачима, па је каријера Мел Бони поново била у успону. Године 1901. на концерту у Паризу изведена су њена дела, а Камиј Сен-Санс, који се тада први пут упознао са радом ове ауторке и имао прилике да чује њен Квартет, опус 69, са одушевљењем је истакао следеће „Нисам могао ни да замислим да жена може да напише такву музику! Она зна све трикове композиторског заната". Управо речи славног Камија Сен-Санса дочаравају ситуације са којима су се суочавале композиторке.

Године 1907. Мел Бони је постала чланица Удружења композитора Француске, у којем је од 1910. до 1914. обављала посао секретара. Биографи истичу да се последњих година живота постепено удаљавала од компоновања услед болести; живела је повучено, проналазећи мир и утеху у религији. Преминула је 18. марта 1937. у Сарселу.

Уредница Ирина Максимовић Шашић