Мајстори барока – Бенедето Виначези

Рођен 1666. године у Бреши, у породици трговаца и грађанских функционера који су били високо образовани, Виначези је од детињства био у окружењу у којем је подстицана интелектуална радозналост и љубав према експериментисању. Као млад је показао таленат за музику, те је прве подуке на оргуљама, а вероватно и неких других инструмената, добио у катедрали у свом родном граду. 

Године 1687. Виначези је објавио своју прву збирку трио соната у Венецији, која открива да је био капел мајстор Фердинанда Гонзаге – владара суседне државе Кастиљоне деле Стивере. Затим, 1698. године добија намештење као вођа музичког ансамбла у Цркви Санта Мариа деи Дерелити, где је стекао велику популарност. На овој функцији био је све до 1715. године, и по сопственој процени написао је преко 450 дела. У међувремену, 1704. године је победио на такмичењу за другог оргуљаша Базилике Светог Марка, и на овој позицији остао је све до своје смрти - 1719. године. 

Данас се сматра да је Виначези уживао велико поштовање у Венецији, и да је често дириговао и писао музику за црквене прославе. Веома мали број његових дела је сачуван – једна пасторала, кантате, сонате, ораторијум и мотети – а карактерише их оригиналност и пажљиво осмишљена структура. Срж Виначезијевог стваралаштва налази се у мотетима, који уједно представљају и врхунац његове композиторске каријере, када је 1714. године Прокураторима Базилике Светог Марка посветио објављену збирку од 14 мотета за два и три гласа уз пратњу оргуља. Мотети су обликовани као световни камерни дуети и терцети, у којима је да капо форма необично комбинована са разрађеном полифоном обрадом. 

Аутор емисије: Саша Тошковић