Са београдских сцена – Концерт Небојше Максимовића

Овај традиционални пролећни концерт отворен је свитом Слике са изложбе Модеста Мусоргског. Једно од својих најзначајнијих и напопуларнијих дела аутор је компоновао 1874. године инспирисан сликама Виктора Хартмана, руског архитекте и сликара. Верзија за соло клавир, коју ћете ускоро чути, није била запажена све до 1922. када ју је за оркестарско извођење приредио Морис Равел. Дело садржи преко десет кратких ставова, у којима је Мусоргски покушао да музичким средствима дочара десет Хартманових слика. Променада, коју чујемо на почетку представља самог композитора који шета од слике до слике, а чућете је још три пута у току дела. Затим следе ставови: Гном, Стари замак, Тиљери, Бидло, Балет пилића у љускама, Два Јеврејина – бедни и богати, Пијаца у Лиможу, Катакомбе, Баба Јага и Велика кијевска врата.

Следе Скерцо и марш, Балада број 2 у ха-молу и Мефисто валцер број 1 Франца Листа.

Рођен 1979. године у Београду, Максимовић је студије клавира похађао на Факултету музичке уметности у класама Мирјане Шуице-Бабић и Невене Поповић. Као стипендиста Владе Републике Италије магистрирао је 2004. године на Академији Сента Ћећилија у Риму, у класи Серђа Пертикаролија. Пет година касније, на Факултету музичке уметности у Београду, одбранио је први уметнички докторат у овој институцији. Педагошким радом бави се од 2002. године, а 2012. изабран је за доцента на овој високошколској установи.

Уредница емисије Марија Вуковић