Век хармонике – Бјарке Моунсен

Овај уметник рођен је 1985. године на острву Борнхолм, а студирао је на Данском краљевском конзерваторијуму, где тренутно ради на Катедри за камерну музику и хармонику. Већ са тринаест година, имао је деби са Минхенским симфонијским оркестром, а као солиста наступао је са бројним оркестрима. Неки од њих су: Камерата Балтика, Словачка филхармонија и Симфонијски оркестар Данске. Занимљива је и чињеница да је Моунсен први скандинавски хармоникаш који је имао реситал у чувеном Карнеги холу у Њујорку. У стручним круговима слови за виртуоза и свестраног музичара, а репертоар овог младог уметника жанровски је веома разноврстан, и обухвата дела у распону од народне до класичне музике, преко сопствених транскрипција те дела аутора као што су Бах, Моцарт, Скарлати, Чајковски и Рахмањинов, до савремених остварења писаних за хармонику. 

Сарадња Моунсена са савременим композиторима резултирала је бројним новим делима различитих жанрова посвећених њему, од солистичке до концертанте музике. Један је од неколицине уметника на свету који свирају четврттонску хармонику, инструмент ручно прављен у Италији. 

На почетку емисије чућете Концерт за хармонику и оркестар под називом Офелија плеше Свена Видфелта Нилсена. Дело је 2012. године наспиано за Бјаркеа Моунсена и Симфонијски оркестар из Орхуса, а објављено је 2018. на албуму са Нилсеновим композицијама, који и носи назив Офелија плеше. Аутор је о овом остварењу рекао да је током писања био у стању да „чује плес" славног Шекспировог лика, а да је Моунсенова интерпретација његове композиције између зачуђујуће, блиставе тишине и снажне енергије, препуна мистерије.

Следе и две композиције Пола Рудерса. Дело Хватач снова из 2004. године, представља Моунсенов аранжман за соло хармонику изведен из сегмента Рудерсове композиције Серенада на обали Космичког мора за хармонику у гудаче, чији четврти став носи назив Хватач снова. Одмах потом чућете и остварење под називом Звук и једноставност, које је дански композитор написао 2018. године. Назив је комбинација наслова два књижевна класика: „Разум и осећајност" Џејн Остин и „Седам стубова мудрости" Томаса Едварда Лоренса, а само дело је, по речима аутора, писано без структурне и метричке сложености.

У приказима Моунсенових интерпретација ових композиција критичари су истакли да највише фасцинира читав низ деликантних и продорних звукова које овај хармоникаш црпи из свог инструмента, а главни музички критичар Њу Јорк Тајмса - Ентони Томазини написао је: „коме су потребни синтисајзери када имате овог виртуоза у ансамблу".

Уредница емисије Марија Вуковић